Naime, u toku štucanja dolazi do brzog dotoka vazduha u pluća što uzrokuje zatvaranje nepčane resice, tj. epiglotisa (naglo zatvaranje glasnih žica), proizvodeći u tom trenutku prepoznatljiv „hik“ zvuk. U medicini je štucanje poznato i kao sinhrono lepršanje (flater) dijafragme.
Smatra se da je akt štucanja, koji je inače refleksni, evolutivni zaostatak refleksa koji postoji kod vodozemaca (guta se voda i vazduh).
Štucanje obično kratko traje i nestaje spontano. Retko kada se javlja uporno štucanje koje traje duže od 48 sati, a u medicinskoj literaturi su mogu naći ekstremi od mesec dana do nekoliko decenija. U osnovi napada štucanja nalazi se „nadražaj dijafragme“ – kiseli želudačni sadržaj (refluks istog), naglo rastezanje želuca nakon brzog jedenja veće količine hrane ili unošenja velike količine tečnosti u kratkom vremenskom periodu. Kao uzroci štucanja navode se i poremećaj elektrolitne ravnoteže (najč. dehidratacije raznih uzroka) – hipokalijemija, hiponatrijemija.
Duže štucanje koje ne prestaje samo od sebe leči se raznim u narodu oprobanim metodama:
– Ispijanjem vode sa zatvorenim nosem
– Zadržavanjem daha nakon dubokog udisaja
– Disanjem u papirnu kesu
– Žvakanjem leda
– Pritiskanjem na očne jabučice
– Podsticanjem povraćanja
– „Plašenjem“.
U suštini ovih „mehanizama zaštite“ se nalazi kontrola nivoa ugljen dioksida (zaustavljanjem disanja – rast CO2), kao i stimulacija nerva vagusa. Naravno, tu su i neke tehnike odvraća od štucanja – razgovorom, ubrzanim disanjem na usta ili nos (dahtanje), a pominje se da i duži poljubac sa voljenom osobom može pomoći.
Gastroenterolozi napominju da ljudi koji češće štucaju imaju problema sa upalom želudačne sluzokože (gastritis), kao i refluksom kiselog želudačnog sadržaja (npr. hiatus hernia), tako da je detaljnija dijagnostika na tu temu potrebna.
Uopštena preporuka je jesti više, manje obilnih obroka u toku dana, izbegavati prejedanje, kao i jesti polako, bez žurbe. Alkohol, kafa i duvan mogu samo pogoršati štucavicu.
Ne zaboravimo da štucanje može da izaziva i upala pluća, bolesti jednjaka i želuca, zapaljenje pankreasa, bolesti jetre i žučnih puteva, bolesti bubrega. Može da se javi i kod stanja nakon operativnih zahvata, trudnoće ili kod alkoholizma, kao i tumora mozga, piše Vitalikum.
U svakom slučaju, osoba kod koje se štucanje često javlja ili predugo traje,a pri tom remeti ustaljene životne navike, trebalo bi da se obavezno javi lekaru, da bi se otkrio pravi uzrok, pa tek onda se pribegava adekvatnom lečenju (medikamenti, hirurški zahvati).
Naime, ako štucanje traje duže od tri sata ili je učestalost tolika da dovodi do otežanog disanja i gutanja, obavezno treba potražiti stručnu pomoć,
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.