Na sneg i vetar u slojevitoj odeći

Poželjno je da bude lagana, ne previše pritegnuta uz telo. Zbog toga se prednost daje kvalitetnim sintetičkim materijalima, koji su vodootporni i brzo se suše, u odnosu na tradicionalne (pamuk, vuna…) koji upijaju znoj i zadržavaju vlažnost, što stvara osećaj hladnoće.

Osnovna uloga garderobe je da čuva, a ne da stvara telesnu toplotu (što je često, ali pogrešno mišljenje), a osnovno pravilo je višeslojnost. To će nam omogućiti da se blagovremeno raskomotimo prilikom zagrevanja i znojenja, i ponovno obučemo kada osetimo vetar i hladnoću. Neophodno je da nam ovo postane navika koju ćemo vremenom raditi mehanički. Ukoliko pak prilikom boravka na otvorenom u tim uslovima, dozvolimo preznojavanje, tako što nismo na vreme (ili uopšte) skinuli nešto od gornjih slojeva garderobe, izlaganjem udarima hladnog vetra doći ćemo u situaciju da ugrozimo svoje zdravlje i dodatnim oblačenjem nećemo mnogo postići. Slojevita, tanja garderoba je toplija od jednostrukih, debelih stvari.

Aktivni veš (majica i gaće) – prvi (bazni) sloj odeće koji ima ulogu da prikupi znoj sa kože i preda ga gornjim slojevima odeće, a najbolju funkciju ima kada je skroz pripijen uz telo. Poželjno je da bude od brzosušećeg materijala, kome će za sušenje biti dovoljna mala cirkulacija vazduha i temperature našeg tela. Znoj se preko aktivnog veša prenosi na drugi sloj odeće. Materijali koji sakupljaju znoj (recimo pamuk) hlade telo i ostale delove odeće, što je posebno nepovoljno u hladnim uslovima.

Duksevi, rolke – takozvani drugi sloj koji oblačimo između donjeg veša i jakne. Neizbežni deo garderobe, naročito na niskim temperaturama. Debljina duksa prilagođava se vremenskim prilikama. Poželjno je da budu od lakih sintetičkih materijala (zimi polar, leti mikrofiber) koji ne upijaju znoj, brzo se suše i dišu, ne zadržavajući mirise i nečistoće. Pri niskim temperaturama duksevi od polara ponašaju se bolje od bilo kog prirodnog materijala, što im daje prednost u odnosu na npr. pamučne, koji dugo zadržavaju vlažnost. U toplim danima prednost treba dati tankim duksevima od mikrofibera, sa dugim rukavima, koji će osim brzog sušenja predstavljati dobru zaštitu od UV zračenja.

Jakna sa kapuljačom – najčešće se prave iz dva sloja, donji npr. polar i gornji vetrovka od sintetičkih materijala čija je osnovna uloga zaštita od kiše, snega i udara vetra, a koja pritom omogućava vašem telu da normalno „diše“. Ovo se postiže paropropusnim membranama koje se nalaze ispod spoljnog tekstila i sprečavaju prodiranje vode, dok istovremeno vlaga od našeg tela isparava napolje. Osim vrhunskih modela svaka jakna će kad-tad propustiti vodu. Preporučuju se jakne upadljivih boja, sa dosta džepova i rajsferšlusima za ventilaciju. Čim osetite preznojavanje, pri početnom povećanom naporu, prvo skinite jaknu, a zatim, postepeno i po potrebi, gornje slojeve odeće. Jaknu je najbitnije obući kad pravite pauzu, u slučaju vetra i hladnoće koja se javlja kada ste oznojeni, a nemate uslova za presvlačenje. Kabanice zovemo i nužno zlo. Ne propuštaju kišu, ali se voda sliva direktno na pantalone i u cipele i ispod njih se kompletno znojimo. Izbegavajte kupovnu kabanice u kineskim radnjama, jer ćete, doduše jeftino, uglavnom dobiti stvar za jednokratnu upotrebu, koja na trpi zatezanje, često se cepa na vetru i slično.

Pantalone – najbolje je da su napravljene od sintetičkih i elastičnih materijala koji se mogu brzo osušiti na telu. Prilikom dugotrajnih padavina i u snežnim uslovima najbolje su pantalone koje omogućavaju vodonepropusnost, a istovremeno dozvoljavaju paropropusnost – „disanje“. Po mogućstvu izbegavati pamučne donje delove trenerke i farmerice.

Čarape – najbolje su čarape od prirodnih materijala jer upijaju vlagu. Vuna na primer može da upije i do 40 odsto vlage u odnosu na svoju masu, a da pri tome kod nas ne postoji osećaj vlažnosti. Čarape od sintetičkih materijala vlagu propuštaju i kada se unutrašnjost cipele zasiti vlagom stopala postaju mokra i hladna, a nakon dužeg pešačenja dolazi do „smežuranja“. Planinari često nose dva para čarapa, najpre par tankih pamučnih, a preko njih par debljih – vunenih ili pamučnih (preporučuju se vunene). Birajte čarape koje imaju posebno izvedenu petu, u suprotnom možete imati problema sa naborima koji vam mogu napraviti žuljeve.

Kapa, kačket, šešir – da bi bio upotrebljiv i koristan, kačket zimi mora imati zaštitu za uši, a leti za lice, uši i vrat (tzv. legionarka). Osim mogućnosti podešavanja veličine, najčešće postoje otvori za ventilaciju. U svakom slučaju sigurnosna vrpca ispod brade je obavezna. Zimske kape izrađuju se od vune ili od polara, i preko njih, u slučaju potrebe, može da se navuče kapuljača.

Rukavice – neophodne su jer se i najmanji pad temperature najpre oseća na vrhovima prstiju. Ako to potraje duže i temperature nastavi da pada dolazi do hlađenja i kočenja šaka. Za zimu se preporučuju dva para rukavica – donje (tanke) od polara, nekada sa sečenim prstima, i gornje (deblje) po mogućstvu nepromočive. Prsti se bolje greju i ostaju duže topli u rukavicama sa jednim izdvojenim prstom (za palac), ali su one nezgodne za manipulaciju sitnim predmetima.

(Preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“)