Na šta obratiti pažnju prilikom kućnog lečenja od korone

Iskustveno, ako uopšte dođe do pogoršanja kliničke slike, to se dešava najčešće u drugoj nedelji od obolevanja.

Ako znamo šta i na koji način pratimo i pravovremeno odreagujemo možemo prevenirati razvoj teže kliničke slike.

Takođe kada držimo stvari pod kontrolom umanjujemo strah i paniku koja se može razviti.

Lekari iz UPK su za razvili jednostavne dokumente, koje je moguće preuzeti i odštampati.

Oni na jednoj stranici pojašnjavaju kako možete vršiti samoprocenu u kućnim uslovima.

Redovnim popunjavanjem vrednosti određenih parametara lakše možete pratiti svoje stanje (ili to neko može uraditi za vas), bez bojazni da zaboravite, a možete i poneti kod lekara ako idete na pregled.

Bitno je naglasiti da ove smernice ne zamenjuju posetu lekaru i ne treba da se koriste za samolečenje. Ukoliko je poseta lekaru nemoguća u datom trentku ili ste nakon pregleda upućeni na kućno lečenje ili izolaciju, ove smernice mogu koristiti za samoprocenu pogoršanja bolesti.

1. Bez obzira na rezultat testa, bolesti i stanja koja predstavljaju rizik za razvoj teške bolesti su:

• Starost više od 65 godina
• Trudnoća
• Bolesti/stanja slabog imuniteta ili imunosuprimirajuća terapija
• Hronična oboljenja pluća (HOBP, astma, cistična fibroza, plućna fibroza…)
• Kardiovaskularne bolesti
• Karcinom
• Hematološki poremećaji
• Hipertenzija
• Gojaznost
• Dijabetes
• Hronična bolest bubrega
• Hronična bolest jetre
• Cerebrovaskularna bolest
• Neurološki poremećaji

2. Simptomi – trajanje i težina

Bitno je primetiti kad su se simptomi razvili, koliko su trajali kao i da li su se vremenom pogoršavali.

• Kašalj,
• Temperatura,
• Otežano disanje,
• Malaksalost,
• Bolovi u telu,
• Jake glavobolje,
• Gubitak čula ukusa/mirisa,
• Loše opšte stanje

Ako je odgovor na neko od ovih pitanja potvrdan treba se hitno javiti lekaru:

• Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema, a sada vas ostavljaju bez daha?
• Da li se to pogoršalo tokom poslednja tri dana?
• Da li jače ili brže dišete nego obično, dok sedite?
• Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha?
• Da li pri hodanju osećate neku vrtoglavicu?

3. Otežano disanje, kratak dah (dispnea):

• 1.Blaga dispnea – ne ispoljava se pri dnevnim aktivnostima (samo pri npr. penjanju na 1. ili 2. sprat, ili pri brzom hodanju).
• 2.Umereno izražena dispnea – dispnea koja ograničava dnevne aktivnosti (penjanje uz stepenice na 1. sprat uz zastajanje da bi se odmorili, tokom pripreme obroka i lakih kućnih poslova).
• 3.Teška dispnea – nedostatak vazduha u miru tako da pacijent ne može da izgovori odjednom celu rečenicu, dispnea pri oblačenju i dnevnoj toaleti)

4. Merenja

Postoje merenja koje sami možete obaviti kod kuće i njihovim praćenjem i redovnim upisivanjem izvršite detaljniju samoprocenu trenutnog stanja. Merenja treba izvršiti dva puta dnevno, ujutru i uveče ili pri pogoršanju stanja.

• Telesna temperatura se meri termometrom – javiti se lekaru ukoliko temperatura iznosi više od 38,5 °C.
• Broj udisaja u minuti se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati koliko puta udahnete u toku jednog minuta – javiti se lekaru ukoliko je izmeren broj veći od 20 udisaja u minuti.
• Puls se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati otkucaje srca u jednom minutu – javiti se lekaru ukoliko bez povišene temperature i uz korišćenje standardne terapije imate puls veći od 100 otkucaja u minuti.
• Krvni pritisak se meri ručnim ili električnim meračem u miru, sedeći i po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako uz korišćenje standardne terapije imate viši pritisak od 140/90 ili sistolni (gornji) pritisak niži od 100 mmHg, posebno ukoliko su prisutni i malaksalost, omaglica i/ili nesvestica.
• Procenat zasićenja krvi kiseonikom se meri pulsnim oksimetrom u miru i sedeći po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako procenat padne ispod 95%

5. Analize krvi

Ukoliko ste u mogućnosti korisno je uraditi određene analize krvi koje mogu ukazati na određene procese.

• krvna slika (posebno broj i procenat limfocita),
• CRP,
• D dimer,
• transaminaze,
• feritin,
• LDH.

JAVITI SE LEKARU HITNO UKOLIKO IMATE:

• Kratak dah/otežano disanje pri (manjem) naporu,
• Broj udisaja ≥20/min,
• Zasićenje kiseonikom ≤94odsto,
• Poremećaji krvne slike ili drugih nalaza,
• Promene mentalnog stanja (teško stanje),
• Faktore rizika za tešku bolest i simptome,
• POGORŠANJE SIMPTOMA (posebno u 2. nedelji bolesti)