Najbolje pinjate se prave od Danasa

Tehniku pravljenja pinjata usavršila je Jelena Simović, koja već četiri godine svojom kreativnošću oduževljava kako decu tako i odrasle. Ona je glavna pinjata majstorica “Uninih i Jeleninih pinjata” i mama devetogodišnje Une, koja je i njen najstrožiji kritičar.

– Prvu pinjatu – Zlatnu ribicu, napravile smo pre četiri i po godine. Želele smo da rođendan u vrtiću proslavimo nekako drugačije i pinjata nam je predstavljala dobar izazov. Počele smo da osmišljavamo i pravimo pinjate za rođendane i na zabavan i kreativan način ubrzo rešile pitanje rođendanskih poklona. Sve je to bila jako dobra vežba kojom smo sticale iskustvo i učile o samom procesu rada – kaže za Danas Simovićeva.

Inače, kako ističe naša sagovornica, poreklo pinjate vode iz Stare Kine. Kao deo lokalne tradicije (naročito novogodišnje). Marko Polo ih je u Evropu doneo u XIV veku. Italijanska reč “pignatta” označava lonac, grnčariju. Prvi primerci su se pravili kao zemljani, glineni lonci, obojeni, ukrašeni, napunjeni voćem i poslasticama. Posebno uporište, pinjate su stekle u Španiji.

Tokom sledeća dva veka, običaj razbijanja pinjata prilično je zapušten u Evropi. Španci su ih u preneli na područje Srednje Amerike u XVI veku. Tamo su bile dobro prihvaćene jer su i Maje i Asteci takođe lomili grnčariju.

Na osnovu istorijskih zapisa zna se da je pinjata u religijske svrhe prvi put upotrebljena u XVI veku, na području današnjeg Meksika. Pinjate u obliku sedmokrakih zvezda predstavljale su zlo i sedam smrtnih grehova. Razbijanje pinjate simbolizovalo je čovekovu borbu sa iskušenjima. Na kraju, pucanje pinjate je označavalo pobedu nad njima posle koje ga je čekala nagrada u vidu poslastica koje bi ispale iz nje.

Vremenom su pinjate izgubile verski značaj ali su i dalje neraskidivi deo meksičke tradicije. Zemljani lonac zamenjen je konstrukcijom od papira i smese od brašna i vode.

Tokom decembra i u vreme Božića, Meksikanci prodaju najviše pinjata. Pune ih voćem, slatkišima, komadićima šećerne trske… Tada prave i pinjate “zamke” koje su ispunjene brašnom, vodom ili konfetama.

Prema rečima Jelene Simović, osnova današnjih pinjata može da bude balon, lopta za plažu ili kartonska kutija (zavisno od oblika koji se pravi). Na osnovu se nanosi četiri do pet slojeva cepane novinske hartije, običnog belog ili pak papira, koji se vezuju kašom od brašna i vode a koja pak može biti kuvana ili sirova, ali ona u procesu pravljenja svojih koristi kuvanu.

– Najbolje pinjate se prave od najboljih i najkvalitetnijih novina. Zato je Danas idealan za njihovu izradu. Naravno, da bi sve ispalo kako treba, prethodno mora da se pročita. Krepovane pinjate ukrašavaju se krep papirom kojeg ima u različitim bojama i različitog kvaliteta. Bojene se boje akrilnim bojama i premazuju akrilnim lakom na vodenoj bazi. Za detalje se koristi eva pena, hamer i kartoni u raznim bojama, šljokice… Najzad, potrebna je kreativnost, mašta, veština i mnogo, mnogo strpljenja – ističe Simovićeva.

Cena materijala zavisi od komplikovanosti i veličine  pinjate, kako navodi, jednom je samo materijal da bi napravila pinjatu koštao 2.000 dinara, tako da materijal nije uvek jeftin. Ceo proces izrade traje nekoliko dana jer svaki sloj mora dobro da se osuši. Zbog toga, a i zbog pinjata koje su već u radu i pod nekim rokom, idealno je kad se poruče 15-20 dana pre proslave.

– Odrasli poručuju pinjate za proslave rođendana, diplomskih radova, razne dekoracije, venčanja… Uglavnom su to likovi iz crtanih filmova. Kreativna sloboda je tada ograničena samim izgledom likova. Pa opet, i kod njih a naročito kod nekih opštijih tema postoji bezbroj mogućnosti za eksperimentisanje i dodavanje novih i drugačijih detalja. Najtraženije pinjate su Elza i Ana iz Zaleđenog kraljevstva, Nindža kornjače, Maša, Spajdermen, Moj mali poni, fudbalske lopte – objašnjava naša sagovornica i dodaje da često dobije temu na osnovu koje ima slobodu da osmisli sama kako će raditi.

– Tako nastaju moje autorske pinjate: sove, krokodili, žabe, dinosaurusi, sneškovi, za koje su ljudi, takođe, veoma zainteresovani. Nikada nisam napravila dve iste pinjate, a nisam sigurna ni da bih to umela. Potvrdu našeg rada dobijamo iz različitih zemalja Evrope i SAD, ima ljudi koji su zainteresovani i koji bi želeli da dođu do naših pinjata. Nažalost, još nemamo pogodno rešenje za to. Takođe, javljaju nam se i pinjateri iz drugih zemalja koje zanima način na koji radimo – navodi Simovićeva.

Ponuda pinjata, kako kaže, u Srbiji je velika. Skoro u svakom mestu postoji i po nekoliko pinjatera. Prema njenoj proceni samo u Beogradu i okolini njihovom izradom bavi se više od stotinak ljudi. Zbog toga joj je veoma važno da njihove pinjate budu prepoznatljive, da nose neki svoj lični pečat.

– Trudim se da, koliko god je to moguće, svakoj pinjati dam neki “karakter”, da bude živopisna. Najgore što možeš da uradiš je da pinjatu radiš isključivo na osnovu nečijeg, odnosno tuđeg, već urađenog modela. Takva kopija nikad ne može da bude bolja od originala. Na Fejsbuku postoji “Tajno udruženje pinjatera”, grupa je zatvorenog tipa. Tu nas dvadesetak svakodnevno razmenjujemo iskustva i pomažemo jedni drugima. Nekoliko puta godišnje se organizujemo i napravimo dobrotvorne akcije u kojima deci poklanjamo pinjate. U toj grupi su naši najbolji majstori čije su pinjate ne samo najbolje u Srbiji nego i u region, a njihov je kvalitet u rangu meksičkih pinjata – precizirala je Simovićeva.

Svi koji žele pinjatu za svoje slavlje mogu ih pronaći i kontaktirati putem Fejsbuk stranice “Unine i Jelenine pinjate”.

Božićni poklon za #SlikajtesesaDanasom

Portal lista Danas i “Unine i Jelenine pinjate” rešili su da obraduju verne čitaoce tokom božićnih praznika. Najoriginalniju fotografiju sa primerkom novina objavljenu na društvenim mrežama – Fejsbuk, Tviter ili Instagram, od 6. do 8. januara, sa heštagom #SlikajtesesaDanasom nagrađujemo pinjatom u obliku Sneška belića (na fotografiji). Dobitnika ćemo objaviti na društvenim mrežama u ponedeljak 9. januara. Budite kreativni! S nestrpljenjem očekujemo vaše fotografije!