Drvo pod koje ne smete da stanete ni kada pada kiša: Najopasnije je na svetu

Drvo smrti ili otrovna guava neki su od naziva drveta koje je u Ginisovoj knjizi rekorda zapisano kao najopasnije na svetu.

Retka tropska voćka Hippomane mancinella može zavarati svojim slatkim plodovima, ali nisu samo plodovi problem.

Raste duž peščanih plaža u tropskim klimama koje se prostiru od Floride do Kariba i naniže do delova Centralne i Južne Amerike.

Ovo je drvo koje može da izazove ozbiljne probleme

Plodovi mancinel drveta, su mali, slični jabukama, a u sebi sadrže veliku količinu otrova, zbog kog su ih španski osvajači nazvali „manzanilla de la muerte“ ili mala jabuka smrti.

Ovaj zlokoban naziv možda zvučati ekstremno i preuveličano, ali istorija pokazuje da su domoroci koristili sok ove biljke za otrovne strelice i da su sa njim i trovali vodu u izvorima dok su se branili od osvajača.

Iako u modernoj botaničkoj literaturi ne postoje podaci da je bilo ko umro od ovog voća, ako biste ga zagrizli, sladak ukus brzo bi izazvao veliki bol.

Ne govorimo o neprijatnom peckanju nakon što gricenete jako ljute paprike; plod mancinel drveta izaziva požar u ustima i ozbiljno oticanje grla.

Područje oko vaših usta može da postane upaljeno i naduveno, a mogu da se jave i ozbiljni problemi s varenjem.

Nažalost, opasnost ne prestaje tu. Samo dodirivanje lišća, čak i na kratko, ili korišćenje drveta kao prirodnog kišobrana tokom kiše, izazvaće plikove na koži.

Ako dim od spaljenog drveta dospe u oči, najverovatnije ćete doživeti privremeno slepilo.

Šta radi plod?

Radiolog Nikola Strikland opisao je u časopisu BMJ svoje iskustvo nakon što je pojeo plod mancinel drveta, dok je bio na karipskom ostrvu Tobago:

„Lakomisleno sam zagrizao ovaj plod. Bio je sladak. Moj prijatelj je takođe probao (na moj predlog). Nekoliko trenutaka kasnije primetili smo čudan osećaj ljutine u našim ustima, koja se postepeno pretvarala u peckanje, grlo nam se suzilo i ukočilo. Simptomi su se pogoršavali tokom narednih sati, do te mere da nismo mogli da gutamo čvrstu hranu, zbog neizdrživih bolova i osećaja ogromne prepreke u ždrelu. Probali smo da se opustimo alkoholom, ali to je bilo pogrešno, bol se pojačao. Ublažilo ga je samo mleko. Tokom narednih osam sati naši oralni simptomi polako su počeli da popuštaju, ali su nam vratni limfni čvorovi postali veoma osetljivi i lako opipljivi. Kada smo podelili svoje iskustvo sa lokalnim stanovništvom, izazvali smo iskrenu užasnutost i nevericu, nisu mogli da poveruju šta smo pojeli.“

Dakle, ovog drveća se treba kloniti, ali to ne znači da nije korisno.

Njegovo duboko korenje pomaže u sprečavanju erozije tla. I pruža siguran dom i pun stomak jednom srećnom gmazu – garrobu, ili prugastoj iguani iz Centralne i Južne Amerike.

Imun na njegov otrov, pa garrobo ima drvo samo za sebe.

Ali za ljude, dovoljno je da ga vole izdaleka.