Bez obzira koju vrstu dijete da izaberete – bez glutena, bez šećera, bez ugljenih hidrata – problem je i dalje isti: na kraju se završi.
Većina nas koji pokušavamo da unesemo promene u način života kao što je ograničenje ugljenih hidrata ili šećera, istraje u tome samo neko vreme. Istraživanja pokazuju da velika većina ljudi koji drže dijetu da bi smršali na kraju vrate deo ili celokupnu kilažu koju su izgubili, najčešće za par godina.
Pitali smo dva stručnjaka – dijetetičara Endija Belatija i naučnika koji proučava vežbanje Filipa Stenforta – šta ljudi treba da rade ako žele da smršaju i ne vrate kilograme posle toga.
Oba stručnjaka kažu da jedan princip treba da bude glavni ako želite da unesete promene u način ishrane. Taj princip se svodi na to da uradite nešto što možete da održavate tokom celog života.
„Znate kako često kažemo da smo počeli sa dijetom, ali to sugeriše da ćemo u jednom trenutku i da prestanemo s njom“, kaže Stenfort. „A tako ne treba da posmatramo ovo pitanje.“
Umesto toga, on i Belati predlažu da uvedemo zdraviju ishranu i obrasce vežbanja kojih možemo dugoročno da se pirdržavamo.
„Mislim da su devetoro od desetoro ljudi koji uvode promene polako i zacrtaju ostvarive ciljeve i nakon tri godine na dobrom putu“, kaže Belati. „Znam mnoge koji su držali brze dijete nedelju dana i izgubili dosta kilograma a par meseci kasnije su se vratii na početak.“
Zato Beloti predlaže klijentima da daju sebi dve do četiri godine tokom kojih će postepeno uvoditi promene u ponašanju, kao što su veća količina povrća za svaki obrok, hodanje umesto vožnja kolima do posla par dana nedeljno i smanjen unos zašećerenih napitaka kao što su gazirana pića.
„Ponekad se ljudi okreću najnovijim trendovima ali često su osnovne stvari te koje su najvažnije i koje donose najveće promene“, kaže Stenfort.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.