Najveće zablude o starenju u koje mnogi i dalje veruju

No, vodeća istraživačica psihologije starenja, dr. Becca Levy, profesorica epidemiologije i psihologije na Sveučilištu Yale, istražuje već više od 20 godina kako percepcija starijih od 50 godina o starenju utiče na njihovu dugovečnost.

Njeno istraživanje, koje je uključilo 660 odraslih osoba, pokazalo je da je pozitivna percepcija o starenju, odnosno razbijanje mitova o starenju, povezano s gotovo osmogodišnjim povećanjem prosečnog životnog veka, piše portal Zivim.hr

To je zato što oni s pozitivnom pristranošću češće vežbaju, paze na ishranu, ne puše i imaju zdravije životne navike te više brinu o prevenciji bolesti.

Evo nekih raširenih zabluda o starosti u koje se i dalje vjeruje, ali i istina koje ih opovrgavaju.

1. Mentalno i fizičko pogoršanje neizbežni su u starosti

Postoji određena količina gubitka funkcije kako starimo, matične ćelije gube deo svog potencijala, a druge ćelije slabe, ali zdrave životne navike mogu značajno zaustaviti, ili barem usporiti, taj proces. Primera radi, vežbe s opterećenjem (girje, utezi, elastična traka) pomažu u održavanju integriteta mišića i kostiju. Aerobna vežba i mediteranska ishrana smanjuju šanse za fizičko i mentalno pogoršanje.

Vežbanje mozga i kontinuirano učenje pomažu u borbi protiv kognitivnog pada. Previše sedilačkog vremena provedenog u gledanju televizije štetno je u bilo kojoj dobi, ali je posebno nezdravo za starije odrasle osobe. Kako bi duže održali vitalnost savetuje se redovito kretanje i učenje novih veština – rad na kompjuteru, baštovanstvo, ples, boćanje…

2. Biti star znači biti usporen i slab

Iako su određene bolesti češće među starijim osobama, sposobna i zdrava osoba u dobi za penziju nema posebnu potrebu usporavati u pogledu svoje kondicije, osim ako se ne odluči na to. Zaista, mnoge mlađe ljude posramljuju pripadnici starije generacije, od kojih neki nastavljaju igrati tenis na visokom nivou, trčati ili čak plivati maratone. Telo u pokretu ima i tendenciju da ostane u pokretu. No ne morate trčati maraton, brojni su načini kako se može zadržati dobra forma i u starosti.

Redovne šetnje, istezanje, joga ili aktivan fizički rad u kući ili u dvorištu, vrtu, parku mogu pomoći u izgradnji mišićne mase, fleksibilnosti i poboljšanju gustoće kostiju. Vežbanje takođe može pomoći u smanjenju povišenog krvnog pritiska te simptoma anksioznosti i depresije.

3. Starije ljude ne zanima spoljni svet

Daleko od samo pasivnih TV promatrača i suprotni uverenju, starosna grupa od 65 godina češće nego što mislimo koristi internet, samostalno vlada pametnim tehnologijama, uče strane jezike i posećuju kulinarske radionice kako bi bolje razumeli druge kulture širom sveta.

Akademski angažman takođe je dosta važan u starijoj dobi, a mnogi ljudi, bilo po izboru ili po potrebi, ostaju uključeni u radnu snagu dugo posle tipične dobi za penziju.

4. Starije ljude ne zanima seks ili intimnost

Ovaj mit je ustrajao uglavnom zbog toga što se retko raspravlja o seksualnoj aktivnosti i seksualnom zdravlju među starijim osobama. No, neke su ankete o zdravom starenju pokazale da je gotovo dvoje od troje ispitanika (65 posto) zainteresovano za seks, a većina (76 posto) se složila da je seks važan deo romantične veze u bilo kojoj dobi.

Dalje, studije su dosledno pronašle povezanost između pozitivne seksualne aktivnosti i opšte dobrobiti, čak i među starijim osobama. Iako učestalost seksualne aktivnosti ima tendenciju opadati s godinama, seksualna aktivnost i osećaj emocionalno bliskosti s partnerom povezani s većim uživanjem u životu i kod muškaraca i kod žena u dobi od 50 i više godina.

5. Normalno je da starije ljude bole zglobovi

Čak polovina osoba starijih od 55 godina pati od osteoartritisa, bolesti koja dramatično smanjuje pokretljivost, kvalitetu života i produktivnost u starijoj dobi. Istina je da se s godinama povećava rizik za razvoj osteoartritisa, ali on nipošto nije deo starenja.

Javlja se zbog habanja zglobne hrskavice, najčešće koljena, šake, kukovi i kičma, iako bolest može zahvatiti i druge zglobove u telu, nakon 55. godine života (za razliku od reumatoidnog artritisa, autoimune bolesti čiji uzrok nije poznat, a javlja se u mlađoj životnoj dobi, između 20. i 40. godine života). Srećom, postoje terapijske metode, poput kristaličnog glukozaminsulfata, koji uspešno smanjuje simptome osteoartritisa kolena i poboljšava funkcionalnost zgloba.

Simptomi osteoartritisa se razvijaju postepeno tokom 10 do 15 godina, a bolesnici s blažim ili težim znakovima bolesti žive i duže od 20 godina i, ako se ne leče, nastaje invaliditet, jer osteoartritis boli pa je i pokretljivost sve manja. Stoga je jako važno potražiti pomoć lekara jer se simptomi mogu uspešno lečiti u ranoj fazi bolesti, što će ukloniti bol i omogućiti punu pokretljivost zgloba.

U ranoj fazi bolesti mogu se koristiti lekovi poput kristaličnog glukozaminsulfata. Ova stvar, osim što uspešno suzbija bol, može usporiti napredovanje bolesti, a lek je već je nekoliko godina dostupan i u Hrvatskoj, bez lekarskog recepta.