Najviše žena u Litvaniji, Letoniji i Estoniji

Ovi podaci ukazuju i da u skoro svim državama EU žene stupaju u brak mlađe od muškaraca, s najvećim razlikama u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj (razlika od tri godine), a najmanjim u Irskoj, Portugalu, Velikoj Britaniji i Litvaniji (razlika manja od dve godine). U 2015. žene su postajale majke u proseku sa 29 godina, dok su u Bugarskoj, Letoniji i Rumuniji najčešće prvi put dobijale dete sa 26, a u Španiji i Italiji u 31. godini.

U svim državama EU žene u proseku žive duže. Životni vek žena u 2015. je bio 83,3 godine, a muškaraca 77,9, što je razlika od pet i po godina. Razlika je najveća u Litvaniji i Letoniji (10-11 godina), a najmanja u Danskoj, Irskoj, Kipru i Holandiji (razlika manja od četiri godine).

Zanimljivo je da u EU ima ukupno više žena nego muškaraca (za pet odsto u 2016. godini), dok je među mladim stanovništvom (do 18 godina) situacija obrnuta (za pet odsto više muškog stanovništva).

Litvanija, Letonija i Estonija su države u kojima procentualno živi najviše žena, dok je među stanovništvom u Luksemburgu, Švedskoj i Malti više muškaraca.

Podaci pokazuju i da je među samohranim roditeljima sedam puta više majki. U 2016, 7,7 odsto žena uzrasta od 25-49 godina su živele same sa decom, dok je među muškarcima bilo 1,1 odsto samohranih očeva. Takođe, više je bilo muškaraca istog uzrasta koji su živeli sami, dok je obrnuto kod stanovništva starijeg od 65 godina (za oko 20 odsto više “singl” žena).

Obrazovanje i posao

Razlike među polovima postoje i u stepenu obrazovanja. Dok je među ženama 45 odsto onih sa srednjim obrazovanjem, a muškaraca 48 odsto, veći procenat ženskog stanovništva ima fakultetsku diplomu (oko 33 odsto žena i 29 odsto muškaraca). Ovaj trend postoji u skoro svim državama EU, s najvećim razlikama u baltičkim državama, kao i u Sloveniji, Finskoj i Švedskoj.

Uprkos ovim razlikama, u EU ima više zaposlenih muškaraca (72 odsto muškaraca i 61 odsto žena), a razlike rastu s brojem dece. Dok je u porodicama sa jednim detetom 71 odsto zaposlenih majki i 85 odsto očeva, u porodicama sa troje dece ima 55 odsto zaposlenih majki i 84 zaposlenih očeva.

Takođe, oko trećina žena u EU radi honorarno (“part-time job”), dok je ovako zaposlenih muškaraca oko devet odsto. Najveći procenat honorarno zaposlenih žena je u Holandiji (77 odsto), Austriji (47) i Nemačkoj (46 odsto), a muškaraca takođe u Holandiji (27 odsto), dok je najmanje honorarnih radnika u Bugarskoj (oko 2 odsto kod oba pola).

U celoj EU ima ima za 0,3 odsto više nezaposlenih žena. U 14 država je više nezaposlenih žena, u 13 više muškaraca, dok je ovaj broj jednak u Mađarskoj.

Najveća razlika postoji u Grčkoj i Španiji, dok je u Irskoj, Litvaniji i Letoniji više nezaposlenih muškaraca.

U skoro svim državama EU postoji trend da su muškarci zaposleni na višim pozicijama. U 2016. godini je na pozicijama menadžera bilo zaposleno svega 33 odsto žena, i ovaj procenat ne prelazi 50 odsto ni u jednoj državi članici.

Žene u EU u proseku zarađuju manje (za 16 odsto), s najvećim razlikama u Estoniji (za 26,9 odsto), Češkoj (za 22,5) i Nemačkoj (za 22 odsto), dok su najmanje razlike u zaradama u Luksemburgu, Belgiji, Rumuniji…

Postoji više razloga za to. Između ostalog, u nivou obrazovanja i iskustva, u tome što su muškarci generalno zaposleni u sektorima bolje plaćenim sektorima, kao i u kulturne, socijalne i slične razlike. Ali, primećeno je i da su žene u proseku manje plaćene na pozicijama menadžera (za 23 odsto manje nego muškarci).

Razlike u zaradi su, s druge strane, najmanje u zanimanjima kao što su službenici, ugostitelji i trgovci. Ugostiteljstvo i trgovina su najslabije plaćena zanimanja u EU.

Ishrana, navike, društvene i online aktivnosti…

Značajne su razlike i u konzumiranju cigareta, alkohola, kao i voća i povrća, kako među polovima, tako i među stanovnicima različitih država.

Muškarci u proseku više konzumiraju alkohol na nedeljnom nivou (38 odsto muškaraca i 23 odsto žena), a najviše se konzumira u Velikoj Britaniji (52 odsto muškaraca  40 odsto žena).

Među muškarcima je i više pušača (za oko osam odsto).

S druge strane, žene više konzumiraju voće i povrće. Ova najvika je najzastupljenija u Belgiji, a najmanje u Holandiji.

Što se tiče sporta i fizičkih aktivnosti, 36 odsto muškaraca u EU provede najmanje 150 minuta u nekoj fizičkoj aktivnosti, dok je broj žena za 10 odsto niži. Od svih država, u Rumuniji se najmanje vremena posvećuje ovoj vrsti rekreativnosti.

Takođe, podaci pokazuju da je 57 odsto muškaraca u EU gojazno, kao i 44 odsto žena. Najmanje gojaznih muškaraca je u Holandiji i Francuskoj, a najviše u Hrvatskoj (66 odsto), dok je u Italiji najmanje, a na Malti najviše gojaznih žena.

U slobodno vreme, žene više čitaju i odlaze na koncerte i predstave, a razlike su manje u odlascima u bioskop i putovanjima. Muškarci, s druge strane, više od žena posećuju sportska dešavanja.

Postoje razlike i u korišćenju interneta. Dok žene generalno manje vremena provode onlajn, više vremena provode na društvenim mrežama, dok muškarci više koriste internet za čitanje vesti. Razlika nema u korišćenju telefona, mejlova i usluga net bankinga, kao i onlajn kupovini karata.

U svim državama postoji trend da žene znatno više vremena provode u brizi o deci i kućnim poslovima. U 2016. godini 92 odsto žena je svaki provodilo u brizi o deci, kao i 68 odsto muškaraca, s najvećim razlikama u Grčkoj, Malti, a najmanjim u Švedskoj i Sloveniji.

Razlike su još veće u obavljanju kućnih poslova. Dok 79 odsto žena svakodnevno provodi u kuvanju, čišćenju i spremanju, procenat muškaraca je oko 34 odsto.