Najzeleniji grad

Prema neslužbenim podacima, Sombor samo u drvoredima dugim oko 120 kilometra, ima blizu 20.000 stabala. Zasluge za zelenilo najviše se pripisuju nekadašnjim gradonačelnicima Josipu Markoviću, Petru Vukičeviću i Čihaš Beneu. Marković, varoški senator, 1765. imaenovan je za varoškog kapetana, a dve godine kasnije za varoškog birova (sudiju), naročito se zalagao za urbanistički razvoj i uređenje Sombora, u kojem je drveće imalo poseban značaj. Sam je naručio žir iz kojeg su izrasle sadnice, a kasnije šume – Bukovačka na 900 katastarskih jutara, a Šikara na 140. Zanimljivo je da je Bukovačka šuma sedamdesetih godina 19. veka iskrčena, a prodajom drveta došlo se do sredstava za kaldrmisanje grada.

Petar Vukičević(1928-1905), bio je gradonačelnik od 1872. do 1880, a pamti se da je inicirao podizanje parka kod železničke stanice, pošto je Sombor 1869. dobio prugu. Najveće zasluge, ipak, pripisuju se Čihaš Beneu. Rođen je u obliženjem selu Doroslovo 1853, a po završetku studija prava došao je u Sombor, gde je 1887. izabran za gradonačelnika. Veoma mnogo se angažovao na zasađivanju drveća u do tada prašnjavim ulicama grada i podizanju parkova. U akciju je uključivao i stanovništvo, kojem su po sniženim cenama prodavane sadnice iz gradskog rasadnika. Bolovao je od tuberkuloze (umro je 1893. u 41. godini), pa se smatra da je i to uticalo da prašnjavu varoš pretvori u grad parkova i zelenila. Priča se da je svako jutro obilazio grad, i u notesu vodio evidenciju o mladim sadnicama, kojih je bilo više od 2.000 i da bi odmah, čim bi primetio da je neka od njih bolesna, zvao baštovana.

Brigu o zelenilu nastavile su i potonje generacije. Na primer, 1903. sadnice bođoša su donete iz doline Misisipija. Kad vozite mnogim somborskim ulicama imate utisak da prolazite kroz zeleni tunel, jer se grane stabala sa obe strane ulice dodiruju, spajaju. Sadnice tise, ispred Županije, sedišta gradske vlasti, tvrde u Somboru, u najboljem su stanju u Srbiji, bolje izgledaju nego na Kalemegdanu. Zbog zelenila Somborci su se ozbiljno sporili. Sa glavne ulice, koja se rekonstruiše, posečeno je šezdesetak stabala platana, starih više od pola veka. Odluka o seči izazvala je burne reakcije, ali su platani ipak uklonjeni, a umesto njih sade se crveni hrast i bođoši. Sada se potencira izrada katastra zelenila, da bi se tačno utvrdilo čime se raspolaže i u kakvom je stanju. Zbog starosti, naime, neka stabla su ozbiljna pretnja građanima, a u nekim slučajevima umalo nije došlo do tragedije.