Naše telo predstavlja dom za oko 30 triliona bakterija, uglavnom dobrih, koje bujaju unutar i na površini našeg tela. To je količina koja otprilike odgovara broju naših ćelija. One su neverovatno izdržljive i odupiru se kiselinama našeg digestivnog sistema.
Ove dobre bakterije utiču na zdravlje našeg tela na mnoge načine, imaju protivzapaljensku ulogu, poboljšavaju imunitet, poboljšavaju varenje i resorpciju hranljivih materija u crevima, utiču na raspoloženje.
Međutim može doći do disbalansa dobrih bakterija u određenim zdravstvenim stanjima kao što je gojaznost, metabolički sindrom, dijabetes tip dva, zatim kod nezdravih prehrambenih navika, faktori životne sredine takođe mogu da utiču kao i upotreba antibiotika.
Dobra stvar je da konzumiranjem određenih namirnica možemo da pospešimo bakterijsku zajednicu našeg mikrobioma.
Probiotici su živi mikroorganizmi – bakterije ili kvasci, koji se mogu naći u:
- Kiselom kupusu – neverovatno je bogat dobrim bakterijama, napravljen je fermetisanjem kupusa sa bakterijama koje stvaraju mlečnu kiselinu( Lactobacilli). Jedna šolja kiselog kupusa sadrži oko pet triliona bakterija.
- Jogurtu – jogurt je najpoznatiji izvor probiotika i sadrži bakterije poput lactobacillus orbifidobacteria
- Jabukovom sirćetu – odličan probiotik, ali treba paziti na količinu, najbolje je kombinovati ga sa salatama.
- Kefiru – sadrži simbiozu velikog broja dobrih mlečno-kiselih bakterija i kvasaca.
- Sirevima – prirodni probiotici se mogu naći u sirevima poput mocarele, čedara, gaude i švapskog sira.
View this post on Instagram
Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.