Namirnice u blizini čoveka koje privlače ose, stršljene i pčele, a da toga niste svesni

Zbog slučajeva kobnih uboda otrovnih opnokrilaca sa smrtnim ishodima zbog alergijske reakcije, jutarnji.hr je kontaktirao Nediljka Landeku, voditelja Odeljenja za deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju Službe za epidemiologiju Zavoda za javno zdravstvo Istarske županije, koji je ispričao kada dolazi do pojave otrovnih opnokrilaca kao što su ose, stršljeni, bumbari, ali i pčele, zatim koja mesta u blizini čoveka zauzimaju, te kako se uništavaju njihova gnezda.

Jedinke

“Kod osa i stršljena samo oplođene ženke, matice, prežive zimu na nekom toplom mestu kao što su panj, suv zid ili ukopana u zemlju, i na proleće osniva novu zajednicu. Ispočetka to bude mali broj jedinki, pa se gotovo i ne primećuju, dok od jula do oktobra u sve brojnijoj zajednici postoji i veliki broj gladnih larvi, ose i stršljeni postaju agresivniji, nasrtljiviji, uleću u stanove, traže meso ili ribu kod roštilja, dolaze na zrelo voće i javljaju se problemi zbog bliskog kontakta i mogućih uboda”, kaže Landeka.

Dodaje kako nemačka osa i evropski ljuti stršljen često grade gnezda u neposrednoj blizini čoveka, bilo da se radi o većim gradovima, manjim naseljima ili seoskim sredinama.

Gnezda mogu biti pod zemljom u vrtovima, šupljim deblima, vrtnim kućicama za alat, kućicama za ptice, rupama u zidovima, ventilacionim otvorima, kutijama za roletne, balkonskim ormarima, u lamperiji i potkrovljima.

“Da bi mere dezinsekcije uspešno sproveli najpre moramo otkriti gde se nalazi gnijezdo, a potom sledi tretman insekticidom i, na kraju, potpuno uklanjanje gnezda”, kaže.

Naime, prvi korak je točno lociranje gnezda.

Ako se nalazi na javnoj površini, nadležnost je na gradskim službama, dok se za uklanjanje osa i stršljenova na privatnim objektima i površinama treba obratiti lokalnom zavodu za javno zdravstvo ili direktno nekoj ovlašćenoj firmi za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, koje izlaze na teren i uništavaju gnezdo tretmanom insekticidom namenjenim za suzbijanje osa i stršljena te naknadnim mehaničkim uništavanjem.

Na internet stranicama Hrvatske udruge za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju – HUDDD, može se pronaći popis ovlaštenih firmi, koje poseduju ovlaćtenje Ministarstva zdravstva za sprovođenje različitih oblika dezinsekcija, a time i suzbijanje osa i stršljena.

Budući da je reč o privatnim firmama, slobodno se formira cena usluge.

Ona varira i od težine zahvata.

U razgovoru s par ovlašćenih firmi u Zagrebu, jutarnji.hr saznaje da cena usluge za uklanjanje osinjaka može biti i do 1.000 kuna.

Cena za uklanjanje gnezda stršljena penje se, pak, i do 1.500 kuna.

Najveći broj intervencija, kaže Landeka, beleži se od polovine avgusta do kraja septembra, a na području Istre zadnjih godina nema većih odstupanja.

Zahvat

“U navedenom periodu radnici Zavoda, ali i ostalih ovlašćenih firmi, mogu imati i do 10 intervencija nedeljno”, kaže.

No, to nije konačni broj jer se deo ljudi odluči na samostalno uništavanje gnezda osa i stršljena.

U slobodnoj prodaji postoje insekticidna punjenja u obliku spreja, čija je cena već od 30-ak kuna, a namenjena su upravo suzbijanju osa i stršljena.

Iako takvo punjenje može dobaciti i nekoliko metara čime se rizik od napada bitno smanjuje, važno je napomenuti korišćenje primerene zaštite.

“Svako ko se upušta u takav zahvat mora koristiti pčelarsku jaknu ili kombinezon i rukavice kako bi bio maksimalno zaštićen. U medijima možemo videti kako se gnezda spaljuju plamenicima tzv. brenerima pa je potrebno naglasiti da to nije dobar način, gnezdo zbog velikog broja larvi teško gori, zbog približavanja gnezdu rizikujemo veći broj napada, a postoji rizik da prouzrokujemo požar, što se pre nekoliko godina i dogodilo u jednoj stambenoj zgradi u Zagrebu. Olako shvatanje problema i posezanje za različitim priručnim sredstvima, kao što su benzin, WD 40 i slično, i približavanje gnezdu bez zaštitne opreme može pokrenuti jedinke koje štite gnezdo. Nakon više uboda, posebno u predelu glave i vrata, zavisno od preosetljivosti same osobe, razvija se alergijska reakcija”, ističe Landeka.

Ravnoteža

Ipak, HUDDD apeluje na građane da ne diraju sami gnezda jer su ubodi ovih insekata bolni, a za alergičare mogu biti i smrtonosni!

Stručne firme najbolje će proceniti na koji način ukloniti gnezdo, a ponekad su i same intervencije komplikovane zbog lokacije gnezda.

Na primer, ako je gnezdo u dimnjaku kojem je teško prići, ponekad je potrebna i pomoć vatrogasaca.

Ako je mesto gnežđenja osa i stršljena nepoznato, preporučuje se postavljanje klopki s mamcima – plastične boce u koje treba staviti meso, ribu, pivo ili jabukovo sirće, odnosno hranu koja odbija pčele jer nisu mesožderke, a stršljenima i osama su atraktivne.

Ako se, pak, gnezdo nalazi u prirodi, uništavanje se ne sprovodi jer su ose i stršljeni jako bitni u očuvanju prirodne ravnoteže, pa su tako stršljeni u nekim evropskim zemljama i na popisu zaštićenih vrsta.

“Zbog toga su bitne mere opreza ako boravimo u prirodi kako se ne bismo previše približili gnezdu i isprovocirali napad”, zaključuje Landeka.

HUDDD, između ostalog, preporučuje građanima da ne nose odeću jarkih boja i preširoku odeću u koju se insekti mogu zavući i postati agresivniji, ne nanose intenzivne mirise na kožu, pokrivaju voćne sokove i slatke namirnice na otvorenom, zatvaraju posude za smeće, ne hodaju bosonogi po travi jer neki od ovih insekata rado borave u detelini, postavljaju zaštitne mreže na privatne objekte…

Tokom zime

Ako se primeti da se ose i stršljeni rado naseljavaju u neke delove kuće, kao što su tavani, strehe, dimnjaci i vrtne kućice, dobro je tokom zime napraviti sitne građevinske zahvate kako bi maticu, koja na proleće traži mesto na kojem bi podigla zajednicu, sprečili da upravo to mesto prepozna kao pogodno.

“To mogu biti zahvati zatvaranja različitih otvora i rupica u zidovima, ispod crepa ili postavljanje zaštitne mreže na dimnjak i prozore. Ako imamo problem da se svake godine ipak pojavljuje veliki broj novoizgrađenih gnezda, možemo pokušati s ranim postavljanjem klopki s mamcima u aprilu i maju kada se može uloviti matica koja započinje gradnju gnezda”, kaže Landeka.