Napadi panike umeju da podsećaju na srčani udar: Da li biste umeli da ih prepoznate?

Učestalost paničnih poremećaja u populaciji je između 0.6 i 1.4 posto, a čak 75 procenata pacijenata su žene. Smatra se da 3-4 posto odraslih tokom života doživi nekakav oblik paničnog napada ili anksioznosti. Poremećaj se obično prvi put javlja između dvadesete i četrdesete godine života. U periodu iznad 65 godina života pojava paničnog poremećaja je čak 12 puta manja.

Kako možete sebi da pomognete?

1. Usporite disanje

Većina ljudi zadržava dah kad se pojavi osećaj anksioznosti. Uhvati ih panika, te pokušavaju nešto brzo da preduzmu kako bi simptomi prestali. Zapravo treba uraditi obratno. Zastanite na sekundu i udahnite duboko kroz nos. Zatim polako izdahnite kroz usta. Ako imate problema s napadima panike, vežbajte svaki dan pravilno disanje. To će pomoći da se stabilizuju otkucaji srca.

2. Uposlite mozak

U paničnim situacijama hormoni stresa divljaju i preplavljuju mozak koji prima signale kako mora da se bori da bi preživeo. To može da stvori kontraefekt, pa pokušajte da angažujete mozak i racionalizujete situaciju (osvestite se da je reč o napadu panike i da je potrebno da se smirite) ili uposlite mozak aktivnostima koje zahtevaju motoričke ili kognitivne veštine (pranje sudova, brojanje unazad itd…).

3. Izolujte stres

Ako vas vesti uzrujavaju, manje ih gledajte. Kontrolišite situacije na koje možete da utičete. Više vremena provodite u prirodi i na svežem vazduhu. Ako primetite da se loše osećate, odspavajte ili pripremite toplu kupku.

Porast broja slučajeva

Poslednjih godina primećen je porast broja slučajeva anksioznosti u svetu. Sve je više problem koji pogađa i decu.

„Neki to opisuju kao gubitak kontrole, lupanje srca, stezanje u grudima, trnjenje psrtiju ili slabost u rukama. To ume da bude zastrašujuće, jer se osećaju kao da nemaju svesnu kontrolu nad situacijom, a neki misle i da će umreti”, objašnjava Majk Vard, psihoterapeut koji se specijalizovao za napade panike na The London Anxiety Clinic.

Kad krene napada panike iznenadna navala adrenalina preplavi organizam. I dok je to normalno tokom vežbanja ili u trenucima stresa, napada panike je preuveličana verzija ovog odgovora. Taj iznenadni, preuveličan talas adrenalina uzrokuje simptome koji oponašaju srčani udar.

Mogući uzroci

Napadi panike mogu da budu uzrokovani očiglednim razlozima, kao što je saobraćajna nesreća ili smrt bliske osobe, ali mogu da imaju i suptilnije okidače kao što je ulazak u lift ili poziv da požurite, posebno ako već patite od anksioznosti. Dodatan triger mogu da budu i stanja poput depresije, PTSP ili fobije.

Ukoliko vas napadi panike sprečavaju da vodite normalan život, pojavljuju se često i ne možete da ih kontrolišete – obratite se lekaru. Ponekad se problem mora rešavati kognitivno bihevioralnom terapijom ili lekovima protiv anksioznosti.