Nasilnost adolescenata

zabrinjava činjenica da su mladi sve brutalniji u ispoljavanju nasilnosti, da sve mlađi uzrasti postaju nasilni, a da se nasilnost ispoljava pre svega u grupi vršnjaka i među vršnjacima najčešće po školama, kafićima, na ulicama i utakmicama. Nasilnost adolescenata nije specifičnost naše sredine, zapaža se i u svetu, ali je kod nas, za kratko vreme, poslatala vrlo prisutna. Uzroci su brojni, kako individualni, tako i društveni, intenzivirani pod uticajem naše problematične, frustrirajuće, netolerantne i nasilne okoline.

Naravno da agresivnost neke osobe, pa i adolescenata, zavisi od učešće naslednih osobina, predispozicija i temperamenta, ali i uticaju ranog zanemarivanja, nasilja i zlostavljanja u porodici, a kasnije i među vršnjacima. Da li roditelji razumno tolerantni, dovoljno posvećeni i sa dovoljno ljubavi, ali i razumno postavljenih granica, podižu decu ili su pak hladni, netolerantni ili nasilni, ostavlja definitivne tragove na svaku osobu. Roditelji su takođe i modeli za ugledanje i poistovećivanje, a samim tim i modeli budućeg ponašanja. Ovi tragovi detinjstva i uticaja roditelja se često ne vide u detinjstvu, ali se vrlo jasno ispoljavaju baš u adolescenciji.

U adolescenciji, nestabilni adolescenti, destabilizovani bilo snagom pubertetsko-adolescentnih dešavanja u njima samima, bilo konfliktima sa okolinom i sa drugima, po pravilu osećaju manjak sigurnosti, samopouzdanja i samopoštovanja, do osećaja inferiornosti. Nezadovoljni su, često napeti, preosetljivi i vrlo ranjivi. Nepodnošljivost ovih stanja i doživljaja prouzrokuje najčešće vrlo impulsivno reagovanje i ponašanje, često buntovno, nasilno i agresivno.

Depresivnost je, ma koliko iznenađujuće bilo, značajan faktor koji uzrokuje ili značlajno doprinosi agresivnosti adolescenata. Vrlo često u ordinacije stižu vrlo buntovni, hostilni, pa i agresivni adolescenti koji tokom razgovora pokažu drugu, a pravu stranu svog psihičkog stanja i osećanja – tugu, neraspoloženje i plačljivost. Adolescenti se od depresivnosti i depresivnog osećaja bespomoćnosti, koji im je nepodnošljiv, brane okretanjem u suprotnost, kroz razne oblike problematičnog ponašanja. Zato je često depresivnost maskirana agresivnim ili nekim drugim problematičnim ponašanjem.

Pored svih individualnih, dodatan faktor adolescentne agresivnosti je uticaj grupe vršnjaka koji je od izuzetnog značaja za adolescente. Druženje u grupi vršnjaka je normalan i poželjan razvojni fenomen, a problemi nastaju ako se grupa odaje ponašanju i aktivnostima koje su sa moralnog ili socijalnog aspekta problematične. U grupi se individualan osećaj nemoći zamenjuje osećanjem snage i moći grupe, pogotovu ako je grupa vrlo nasilna, kao što su npr. ulične bande ili grupe navijača.

Mladi su retko kada individualno agresivni. Agresivnost na javnom mestu je, po pravilu, u grupi vršnjaka. Grupa podržava i podstiče ponašanja, između ostalog i agresivna. U grupi su adolescenti jači, hrabriji, u grupi se lakše prelaze granice dozvoljenog ili poželjnog i lakše gubi kritičnost prema sopstvenim postupcima.

S druge strane, netolerancija, govor mržnje, agresivnost i kriminal odraslih su vrlo prisutna u našoj sredini – na ulicama i utakmicama, u školskim dvorištima, politici, medijima, u svakodnevnoj komunikaciji. Iako su to loši primeri, neki broj adolescenata imitira upravo njih, ne bi li se osećali važnije i moćnije. Zato fenomen adolescentne nasilnosti moramo da shvatimo na kompleksan način. Samo tako ćemo moći pomognemo nasilnim adolescentima da problem svog ponašanja prevaziđu ili razreše na adekvatniji način. Nekima od njih je u tome potrebna pomoć, od roditeljske do profesionalne, u školama i institucijama za mentalno zdravlje, kao što je i Odeljenje za adolescentnu psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“.