Spavanje je zasigurno jedno od najbitnijih životnih procesa, koji pruža važne dobrobiti za fizičko i mentalno zdravlje. Čak trećinu života provodimo spavajući. No, jeste li znali da neprospavane noći takođe mogu dovesti do sebičnog ponašanja?
Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu PLOS Biology u utorak, nedovoljno sna utiče na verovatnost pomaganja drugima, prenosi oirtal Index.hr.
Kako dolazi do „učinka sebičnosti“?
Istraživači s kalifornijskog univerziteta Berkeley proveli su tri studije u Sjedinjenim Državama proučavajući ovaj „učinak sebičnosti“, analizirajući promene u neuronskoj aktivnosti i obrascima ponašanja u korist drugih i otkrili su da prevladava, čak i nakon malog nedostatka sna.
Naučnica Eti Ben Simon i Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije na UC Berkeley i direktor univerzitetskog Centra za nauku o ljudskom spavanju, bili su voditelji studije. Rekli su za CNN da je ovo otkriće vrlo iznenađujuće.
„Gubitak sna od samo sat vremena više je nego dovoljan za negativan uticaj na odluku o pomaganju drugima“, rekla je Simon: „Kad ljudi izgube jedan sat sna, to je jasan udar na našu urođenu ljudsku dobrotu i našu motivaciju da pomognemo drugim ljudima u nevolji.“
Ljudi koji lošije spavaju manje su skloni doniranju novca potrebitima?
Pregledajući bazu podataka od tri miliona dobrotvornih donacija između 2001. i 2016. godine, Simon, Voker i njihove kolege uočili su pad donacija od deset odsto nakon uspostavljanja letnjeg računanja vremena.
Ovaj pad nije zabeležen u državama koje ne praktikiju letnje računanje vremena.
U drugoj studiji, istraživači su koristili funkcionalnu magnetsku rezonanciju kako bi promatrali aktivnost mozga kod 24 osobe nakon osam sati sna i nakon neprospavane noći.
Prosocijalna neuronska mreža – područje mozga povezano s teorijom uma – bila je manje aktivna nakon neprospavane noći, pokazalo je ovo istraživanje.
„Dosledno se pokazalo da san utiče na naše raspoloženje i naše kognitivno funkcioniranje, a stoga verovatno utječe i na to kako se odnosimo prema drugima“, rekla je dr Ivana Rozencvajg, lekarkaa za spavanje i konsultatkinja neupropsihijatrije u bolnici Guy’s and St Thomas’ u UK-u, koja nije bila uključena u studiju.
Kvalitet sna bitniji je od kvantitete, dodatak je još jedne studije
U trećoj studiji, koja je posmatrala više od 100 ljudi toekom tri do četiri noći, istraživači su neočekivano otkrili da je kvalitet sna važniji od količine sna, kad je u pitanju uticaj na nivo sebičnosti.
Rozencvajg, koja vodi Centar za plastičnost sna i mozga na King’s Collegeu u Londonu, rekla je za CNN kako to „ukazuje na važnost kvalitetnog i kvantitativnog sna za ukupno uravnoteženo društveno i kognitivno funkcionisanje, uključujući altruizam.“
Dodala je da, iako metodološka ograničenja znače da se mehanizmi – ako ih ima – koji podržavaju ove nalaze ne mogu proceniti, studija je originalna i kreativna, a postavlja i neka podsticajna pitanja i podstiče iscrpnija istraživanja, kako piše CNN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.