Naučnici pokušavaju da otkriju kako je mirisala Bitka kod Vaterloa i Napoleon posle poraza

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. E svašta…

2. Spavao sam u Vaterlou.Hotel se nalazio ispred veštački napravljenog brdasceta od kostiju poginulih ratnika čija su tijela ostala na ratištu.
   Velike pare se ulažu u ovaj projekat, posle 205 godina od završenog megdana na bojnom polju kojim je poražen Napoleon Bonaparta.
   Miris je materijalne prirode. Istraživači su unapred spremni i da smrad proglase mirisom.
   Na šta sve to može da smrdi na ratnike koji nisu imali bilo kakve uslove za održavanje lične higijene, imali su poljske klozete ili te ljudske potrebe obavljali u majci prirodi.
   Leševi su mesecima sakupljani po bojnom u fazi raspadanja i već napadnute i unakazene od strane životinja lesinara.
   Jeli moguće da se Evropa na ovaj način poigrava sa istorijom.

3. Mislim da mogu prilično lako da zamislim miris bitke kod Vaterloa, znajući kako se u to vreme ratovalo: pešaci su se uredno postrojavali u dva zbijena reda, a onda, uz zvuk doboša i frula i uz mahanje zastavama, kretali na položaje neprijatelja, koji su im uzvraćali topovima punjenim kartečom. To je otprilike isto što i sačma u lovu, samo malo veće kuglice. Ali isto tako kida i melje sve što pogodi.
   Kada bi napadački redovi (ili ono što je od njih ostalo) prišli u domet pušaka, oni u prvom redu bi kleknuli, a oni iz drugog reda bi preko njhovih glava ispalili plotun u pravcu branilaca. Onda bi prvi u stao i red takođe ispraznio svoje puške, dok bi za to vreme oni iz drugog reda punili svoje. I tako sve dok preostali napadači ne bi stigli do rovova, direktno u kontakt s braniocima, gde bi se posao dovršavao sabljama i bajonetima. Sve ovo bi značilo veoma veliki broj raskomadanih ljudskih tela i delova tela, rasutih po celom bojnom polju. Ako se dobro sećam, u Vaterlou ih je bilo nekih 50-ak hiljada.
   Kako sve to miriše? Prvo, tu je miris sagorelog baruta i vlažne zemlje. Zatim miris raskomadanog ljudskog tkiva. Kako to miriše? Užasno, najblaže rečeno. Najbliže tome što sam ikad osetio je kad sam jednom imao priliku da rano ujutro posetim jednu klanicu, odmah posle klanja jedne ture goveda. Od onog slatkastog mirisa sveže krvi i utroba iz otvorenih životinjskih leševa umalo se nisam onesvestio, jedini put u životu!

4. Kakva nebuloza. I po cemu ce taj „miris“ da bude karakteristican bas za Waterloo? A ne Borodino, ili Austerlitz, ili Marengo, ili Jenu itd. A i vestacko brdo nije nikakva kosturnica, vec napravljeno brdo, 1826god, 43m visoko, na kom je figura lava. A to na zahtev kralja Holandije, jer je na tom mestu bas, njegov sin princ William II ranjen u rame. (sto francuzima i ne bi pametno, jer je doticni losim komandovanjem pravio dobranu stetu sopstvenim trupama, bolje bilo da su ga promasili).