Moranje da se svaki dan ustane za posao od 9 sati postala je najrasprostranjeniji vid mučenja u savremenom društvu, izjavio je profesor Oksfordskog univerziteta Pol Keli.
Ovakav raspored ne odgovara biološkim ciklusima ljudskog tela, određivanje nivoa energije i aktivnosti mozga, kao i proizvodnju hormona, konstatuje se u studiji koju je sproveo Keli, prenosi „Interfaks“.
„Ne možemo promeniti dnevne ritmove i da prilagodimo telo da ustaje u određeno vreme, jer naša jetra i srce rade na drugačijem rasporedu, a mi ih zamolimo da ga pomere za dav ili tri sata. Naše društvo masovno pati od nedostatka sna“, rekao je Keli.
Osmočasovno radni dan uveden je u Velikoj britaniji krajem XVIII veka, kako bi non stop bili u fabrikama. Tada su industrijalci malo brinuli o biološkom satu svojih zaposlenih.
Keli i njegove kolege sa Instituta za spavanje i bioritam (Sleep and Circadian Institute) napominju da se u proteklih dva i po veka, ekonomska situacija dramatično promenila, i predlažu da radni dan počne od 10 sati.
Kelijeva teorija prošla je proveru u jednoj školi u Britaniji, gde su početak aktivnosti pomerili sa 08:30 na 10:00 sati. Kao rezultat toga, prosečna ocena učenika povećana je za 19 odsto. Pored povećanja produktivnosti, takva mera će pomoći kompanijama da postignu značajne uštede u energiji i resursima. Prema Keliju, fizički i emocionalni stres, izazvan poremećajem spavanja, doprinosi razvoju hroničnih bolesti i dovodi do toga da se zaposleni često razbole i izostaju sa posla.
Promene radnog rasporeda imaju i pozitivan uticaj na ekonomiju u celini. Studija urađena na Univerzitetu Hardvard pokazuje da Amerikanci piju u proseku 0.825 litara kafe ( 3,1 šolje) dnevno, pokušavajući da ne zaspe na radnom mestu. Procenjuje se da su godišnji troškovi kompanija u SAD za osvežavajuća pića 40 milijadri dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
