Naučnici su otkrili broj koraka koji treba da napravite ako želite da živite duže – i ne, nije 10.000

Jedan od koraka na putu ka dugom i zdravom životu počinje s 10.000 koraka. Svakog dana.

Za one koji vode više sedeći način života, to je cilj koji može zahtevati određeni napor da se održi, Međutim, analizirajući podatke desetina hiljada ljudi na četiri kontinenta iz 15 postojećih studija, tim istraživača došao je do udobnije cifre: optimalan broj je verovatno bliži 6.000 koraka dnevno, u zavisnosti od vašeg uzrasta.

To znači da su naš metabolizam, kardiovaskularna kondicija, uticaj na naše kosti i mišiće, pa čak i naše mentalno zdravlje, svi podešeni da cene dobru šetnju. Bilo koja vrsta šetnje pomoći će nam nam da živimo duže, zdravije i srećnije živote.

To je lakše reći nego učiniti za one koji su ograničeni vremenom ili motivacijom, zbog čega su tehnološke kompanije izmislile male uređaje koji nam pomažu da pratimo broj koraka koje napravimo svaki dan.

A zašto 10.000? Dobra stara marketinška strategija. To je lep, zaokružen broj koji zvuči dovoljno izazovno da bude cilj, ali dovoljno ostvariv da vredi truditi se. Ono što mu nedostaje jeste naučna podrška.

Imati jednu cifru koja se promoviše širokoj populaciji svakako je korisno.

Ali postizanje pravog broja može napraviti razliku između podsticanja svih da postignu cilj i odvraćanja ljudi od pokušaja uopšte.

Godine 2021, tim naučnika objavio je istraživanje zasnovano na grupi od preko 2,000 sredovečnih osoba koje žive širom SAD. Utvrdili su da uzimanje najmanje 7.000 koraka dnevno smanjuje šanse za preranu smrt za 50 do 70 posto.

Reči ‘najmanje’ nose svoj teret. S obzirom na to da ostaju pitanja o tome da li više znači bolje, i da li je stiskanje svih tih koraka u bržem tempu na bilo koji način korisno, istraživački tim proširio je svoju mrežu da uključi ranije objavljena istraživanja.

Njihova meta-analiza iz 2022. godine uključivala je informacije prikupljene o zdravlju i broju koraka 47,471 odraslih osoba iz Azije, Australije, Evrope i Severne Amerike. Nisu pronašli dokaze da bi oni koji najviše koriste korake imali manje šanse za smrt u odnosu na one u donjem 25 procentu broja koraka.

Za odrasle osobe, starije od 60 godina, ovo smanjenje rizika dostiglo je oko 6.000 do 8.000 koraka dnevno. Povećavanje broja koraka može imati druge koristi, ali smanjenje šanse za smrt nije jedna od njih.

Studija je pokazala da bi mlađi ljudi možda mogli hodati malo više, ali nije bilo dokaza da bi živeli duže hodajući više od 8.000 do 10.000 koraka dnevno.

Što se tiče brzine koraka, tim je otkrio da je zapravo bitan obim.

„Glavna poruka je da postoji mnogo dokaza koji sugerišu da je i malo kretanja korisno, posebno za one koji su vrlo malo aktivni“, naveli us istraživači.

Ovo ne znači da ne bismo imali koristi od intenzivnijeg vežbanja na drugi način.

Polusatna intenzivna aktivnost svaki dan mogla bi biti veliki podsticaj za one od nas koji puno sedimo. Dodavanje nekog treninga snage u starosti moglo bi pomoći našem mozgu da ostane oštar, a našem srcu i kostima da ostanu zdravi i snažni.

Ali ako ništa drugo, postavljanje cilja od barem 6.000 do 8.000 koraka svaki dan moglo bi biti prvi korak ka zdravijem i dužem životu, piše sciencealter.com