Naučnici utrvrdili kada je idealno vreme za večeru

Nedavna istraživanja ističu da vreme naših obroka, posebno poslednjeg obroka u toku dana, može značajno uticati na naše zdravlje i broj kilograma.

Priča se ne odnosi samo na ono što konzumiramo, već i na vreme kada to radimo.

Rasprava o vremenu večere ima snažnu naučnu podršku zahvaljujući studiji Brigham and Women’s Hospital (BWH) objavljenoj u časopisu Cell Metabolism u oktobru 2022. godine, koja sugeriše da bi rani obroci mogli imati više zdravstvenih prednosti nego što se ranije verovalo.

Nauka o ranim večerama

Stariji autor studije, dr Frenk Šir, direktor programa za medicinsku kronobiologiju u BWH-ovom Odeljenju za spavanje i cirkadijske poremećaje, objasnio je cilj studije u saopštenju za medije: „Želeli smo da testiramo mehanizme koji mogu objasniti zašto kasno konzumiranje hrane povećava rizik od gojaznosti.“

Studija je definisala ranu večeru kao obrok konzumiran tri do četiri sata pre spavanja, usklađujući se sa cirkadijskim ritmom našeg tela.

Ovaj upravljački mehanizam omogućava telu da efikasno svari hranu, obrađuje hranljive materije i glatko pređe u režim posta tokom spavanja, što olakšava neophodne procese obnavljanja (i prema nekim stručnjacima, bolji san).

Prednosti ranog večernjeg obroka

Studija BWH otkrila je razlike u metaboličkom profilu ranih i kasnih večera. Ljudi koji su rano konzumirali večeru su pokazali niže nivoe glukoze u krvi, poboljšanu sposobnost sagorevanja masti, bolji kvalitet sna i veću energetsku razinu.

S druge strane, kasna večera je dovela do povećanog osećaja gladi, sporijeg sagorevanja kalorija i povećanog skladištenja masti, što stvara rizik od stanja poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Dodatno potkrepljujući ove nalaze, studija objavljena u časopisu Obesity Reviews proučavala je efekte raspodele unosa energije na mršavljenje.

Ova sistematska analiza procenila je devet randomiziranih kontrolisanih ispitivanja i zaključila da se fokusiranje na raniji unos energije rezultira značajno većim gubitkom težine u kratkom roku.

Pored gubitka težine, primetno je poboljšanje u otpornosti na insulin, nivou glukoze na prazan stomak i LDL holesterolu.

Posledice i preporuke

Ovi nalazi imaju značajne posledice za osobe koje se suočavaju sa zdravstvenim stanjima poput dijabetesa, problema sa štitnom žlezdom, policističnih jajnika i kardiovaskularnih poremećaja.

Studije ističu važnost ranog i lakog večernjeg obroka, što nas podstiče da preispitamo naše večernje rasporede i planiranje obroka.

Kako je to rekla prva autorka Nina Vujović, doktor nauka: „Da li vreme kada jedemo ima značaj kad je sve ostalo konzistentno? I otkrili smo da konzumiranje hrane četiri sata kasnije pravi značajnu razliku za naš nivo gladi, način sagorevanja kalorija nakon obroka i način na koji skladištimo masti.“

Prilagodite vreme večere svom rasporedu

Tačno vreme večere nije univerzalno rešenje, jer se rutine ljudi znatno razlikuju. Maja Feler, master nauke, registrovani dijetetičar-nutricionista sa sedištem u Bruklinu, Njujork, ističe da su naši rasporedi – od tradicionalnih devet do pet do celodnevnih – ključni kada se razmatraju „idealna“ vremena obroka.

Stoga je od suštinskog značaja pronaći vreme za večeru koje se besprekorno uklapa u vaš raspored, umesto da se pridržavate stroge, možda neizvodljive satnice.

Vendi Bazilian, doktor filozofije, magistar umetnosti, registrovani dijetetičar-nutricionista, nudi korisne savete za one čiji rasporedi možda ne mogu da se prilagode ranom večeranju.

Preporučuje da obroke ili užine konzumirate svaka tri do pet sati. Ovaj redovan obrazac ishrane može pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, sprečavanju pojave osećaja gladi i energetskih padova.

Takođe, korisno je ostaviti razmak od dva do tri sata između poslednjeg obroka i odlaska na spavanje.

Ovaj razmak omogućava vašem telu dovoljno vremena za većinu procesa varenja, što vam omogućava da dobijete adekvatan odmor i obnavljanje tokom spavanja.

Zaključak ovih studija je jasan: ranije vreme večere može doneti višestruke zdravstvene benefite, od poboljšanja metaboličkog zdravlja do poboljšanog kvaliteta sna.

Vreme je da ponovo razmislite ne samo o sadržaju vašeg tanjira, već i o satu. Kako istraživanja napreduju, postaje očigledno da razumevanje međusobnog delovanja naših navika ishrane, njihovog vremena i unutrašnjeg sata tela treba da bude integralni deo naših zdravstvenih strategija.

Na kraju krajeva, vođenje zdravog načina života ne sastoji se samo u brojanju kalorija, već i u razumevanju kada i kako treba snabdevati naša tela gorivom.