Naučnici utvrdili da šimpanze insektima tretiraju otvorene rane

Rezultati istraživanja koji su u ponedeljak objavljeni u časopisu „Karent biolodži“ predstavljaju važan doprinos aktuelnoj debati o sposobnosti šimpanzi i generalno životinja da nesebično pomažu jedni drugima.

„Kada idete u školu, čitate u udžbenicima iz biologije o neverovatnim stvarima koje rade životinje. Mislim da bi ovo zaista moglo da bude nešto što će završiti u tim udžbenicima“, rekla je za AFP Simon Pika, naučnica sa Univerziteta u Osnabriku u Nemačkoj i jedna od autora studije, preneo je Gardijan.

Ovaj projekat je započet 2019. kada su istraživači primetili da je odrasla ženka šimpanze koju su nazvali Suzi pregledala ranu na stopalu svog sina. Nakon toga je iznenada uhvatila insekt koji je leteo u blizini, stisnula ga između usana i potom ga nanela na ranu. Nakon što ga je izvadila, isto je ponovila još dva puta.

Suzi i njen sin žive u nacionalnom parku Loango u kojem naučnici posmatraju 45 šimpanzi koje su ugrožena vrsta. Tokom narednih 15 meseci su primetili da su šimpanze na isti način tretirali sopstvene rane najmanje 19 puta. Takođe su videli da su jedan ili više članova zajednice na isti način pomogli ranjenim šimpanzama.

Rane od kojih su neke široke i po nekoliko centimetara su verovatno rezultat sukoba među članovima iste ili neke rivalske grupe.

Kako se navodi, ranjene šimpanze nisu pružale otpor drugim jedinkama koje su im tretirale rane. „Potrebno je mnogo poverenja da bi jedna jedinka drugoj stavila insekt na otvorenu ranu“, rekla je Pika, dodajući da izgleda da shvataju da će im biti bolje ako dozvole drugoj jedinki da im pomogne, koristeći insekt.

Naučnici nisu mogli da utvrde koju vrstu insekata šimpanze koriste, ali veruju da je reč o insektima koje lete, s obzirom na brze pokrete koje šimpanze prave da bi ih uhvatile.

Pika je rekla da insekti verovatno sadrže antiinflamatorne supstance koje ublažavaju bol, ali naučnici treba da sprovedu dodatna istraživanja da bi utvrdili o kojim je insektima reč.

Već je utvrđeno da ptice, medvedi, slonovi i druge životinje primenjuju metode samolečenja, na primer tako što jedu određenu vrstu biljaka. Međutim, ono što je jedinstveno u vezi sa šimpanzama jeste da one ne leče samo sebe, već pomažu i drugima.

Neki naučnici, međutim, i dalje sumnjaju u sposobnost životinjskih vrsta da pokazuju prosocijalno ponašanje kao što je nesebična briga za druge, rekla je Pika. Međutim, kako je dodala, u ovom slučaju šimpanze nemaju nikakvu korist, pa se postavlja pitanje zašto to rade. Kod ljudi se prosocijalno ponašanje generalno dovodi u vezu sa empatijom, što je pretpostavka koju vredi istražiti, zaključila je naučnica.