Dobitnik dve Nobelove nagrade koji je u laboratorijskoj nesreći izgubio vid na jedno oko: Ko je hemičar K. Beri Šarples?

Šarples je rođen 28. aprila 1941. u Filadelfiji, Pensilvaniji. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno letima u njegovoj porodičnoj kolibi na reci Manaskuan u Nju Džersiju.

Ovde je Šarples razvio ljubav prema pecanju koju će nastaviti tokom svog života, provodeći leta na koledžu radeći na ribarskim čamcima.

Diplomirao je na Friends’ Central School 1959. godine i nastavio studije na koledžu Dartmut, stekavši diplomu osnovnih studija 1963. godine.

Šarples je prvobitno planirao da pohađa medicinsku školu nakon sticanja osnovne diplome, ali ga je jedan od profesora ubedio da nastavi svoje obrazovanje u oblasti hemiji.

Doktorirao je u oblasti organske hemije na Univerzitetu Stanford 1968. godine kod Judžina van Tamelena.

Nastavio je postdoktorski rad na Univerzitetu Stanford kod Džejmsa P. Kolmana, radeći na organometalnoj hemiji.

Šarples se zatim preselio na Univerzitet Harvard, studirajući enzimologiju u laboratoriji Konrada E. Bloha.

Šarples je bio profesor na Tehnološkom institutu u Masačusecu, u nekoliko navrata, i Univerzitetu Stenford. Dok je bio na Stanfordu, Šarples je otkrio asimetričnu epoksidaciju, koja je korišćena za pravljenje (+)-disparlure.

Ova hemikalija je feromon ciganskog moljca (Lymantria dispar) i Šarples ju je koristio da demonstrira efikasnost reakcije nakon što se vratio na MIT.

Šarples je razvio stereoselektivne oksidacione reakcije i pokazao da formiranje inhibitora sa femtomolarnom potencijom može biti katalizovano enzimom acetilholinesterazom, počevši od azida i alkina.

Otkrio je nekoliko hemijskih reakcija koje su transformisale asimetričnu sintezu iz naučne fantastike u relativno rutinsku, uključujući aminohidroksilaciju, dihidroksilaciju i Šarplesovu asimetričnu epoksidaciju.

Godine 2001. dobio je polovinu Nobelovu nagradu za hemiju za svoj rad na hiralno katalizovanim reakcijama oksidacije (Šarplesova epoksidacija, Šarplesova asimetrična dihidroksilacija, Šarplesova oksiaminacija).

Drugu polovinu nagrade podelili su Vilijam S. Nouls i Rjodži Nojori (za njihov rad na stereoselektivnoj hidrogenaciji).

Termin „hemija klika“ je skovao Šarples 1998. godine, a prvi su ga u potpunosti opisali on, Hartmut Kolb i M.G. Fina 2001. godine.

Ovo uključuje skup visoko selektivnih, egzotermnih reakcija koje se javljaju u blagim uslovima. Najuspešniji primer je azid alkin Huisgen cikloadicija da bi se formirali 1,2,3-triazoli.

Nagrade i privatan život

Dva puta je dobitnik Nobelove nagrade. Šarples je bio dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2001. i 2022. za svoj rad na „hiralno katalizovanim reakcijama oksidacije“, odnosno „hemiji klika“.

Godine 2019, Šarples je nagrađen Pristlijevom medaljom, najvišom odličjem Američkog hemijskog društva, za „pronalazak katalitičkih, asimetričnih oksidacionih metoda, koncept hemije klikova i razvoj verzije reakcije cikloadicije azid-acetilen katalizovane bakrom.

Ima počasne diplome Kraljevskog tehnološkog instituta KTH (1995), Tehničkog univerziteta u Minhenu (1995), Katoličkog univerziteta u Luvenu (1996) i Univerziteta Veslijan (1999).

Šarples je oženjen Džen Dueser od 1965. godine i imaju troje dece. Oslepeo je na jedno oko tokom nesreće u laboratoriji 1970. godine kada je eksplodirala NMR cev, ubrzo nakon što je stigao na MIT kao docent.

Nakon ove nesreće, Šarples je počeo da naglašava da „jednostavno nikada ne postoji adekvatan izgovor da ne nosite zaštitne naočare u laboratoriji sve vreme.“