Dobrivoje Lale Erić (CPN): Potreba za činjenicama i informacijama koje su potvrđene naukom postala osnovno ljudsko pravo

Konferencija će okupiti brojne stručnjake, naučnike i naučne komunikatore iz cele Evrope, sa ciljem uspostavljanja dijaloga o važnim temama kojima se bavi savremena nauka, dragocenog povezivanja naučne zajednice i drugih segmenata društva, i podsticanja novih smerova razmišljanja o nauci i tehnološkom napretku.

Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti po obrazovanju, koji rukovodi Sektorom za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke, koodrinator je brojnih projekata koji se, između ostalog, bave preplitanjem nauke i umetnosti, a neki od njih i povezivanjem obrazovnog sistema, nastavnika, istraživača i zajednice u kojoj rade. Razgovarali smo sa njim o predstojećoj OpenSciComm konferenciji i tome zbog čega je neophodno da naučna znanja i vrednosti što aktivnije i brže izlaze iz naučnih okvira i da dopru do najširih slojeva društva.

Koje teme će obraditi predstojeća konferencija OpenSciComm i na koji način su one relevantne za društvo u ovom trenutku?

Krovni okvir konferencije definišu dva domena u kojima Centar za promociju nauke profesionalno deluje: naučna komunikacija kao akademska disciplina koja stoji u osnovi svih naših aktivnosti, i otvorena nauka, kao evropska politika i paradigma svega onoga za šta se zalažemo, a to je otvaranje nauke ka najširim društvenim grupama, značajno podizanje naučne pismenosti i potvrđivanje naučne kulture kao neizostavnog segmenta našeg društvenog, pa i duhovnog postojanja. U nikada više povezanom, globalizovanom svetu, ali i u vremenu sa upečatljivim, neuporedivim izazovima, potreba za činjenicama i informacijama koje su potvrđene naukom je postala osnovno ljudsko pravo.

Kako možemo približiti nove tehnologije najširoj javnosti, da li će neki delovi konferencije biti posvećeni ovoj temi?

Nove tehnologije su veoma čest i prilično logičan model ulaska u nauku, jer je njihov streloviti uspon u 20. i 21. veku zasnovan na rezultatima i primeni naučnih istraživanja, dok same po sebi imaju tu vrlinu da omoguće prevazilaženje brojnih barijera i pristupa naučnim informacijama i strukturama. Njihovo sagledavanje, međutim, ni najmanje nije linearno, jer u sebi nose izrazito kompleksne sisteme, brojne nepoznanice i mogućnost zloupotrebe. Ono za šta se Centar zalaže i što sprovodi kroz svoje programe poput art+science-a, naučnih kafea, mejkers laboratorija i radionica za decu i mlade jeste kreativno i kritičko razmatranje naprednih tehnologija, odnosno podsticanja istraživačkog duha u potrazi za alternativnim modelima primene, pre svega u kontekstu inovacija, (ne)formalnog obrazovanja i otkrivanja novih prostora imaginacije.

Koje su to savremene inovativne prakse naučne komunikacije?

U ovoliko kompleksnim i teškim vremenima za globalno zajednicu i za svakog od nas kao pojedinca, neophodno je da naučna znanja i vrednosti što aktivnije i brže izlaze iz naučnih okvira i da dopru do najširih slojeva do društva – do svih onih koji žele da budu uključeni u nauke, ali i do onih koje treba dodatno motivisati i direktno podstaći da dožive nauku kao zajedničku vrednost, ali i kao mogućnost profesionalnog izbora. Taj proces nije jednostavan, no svi mi koji profesionalno radimo ili delujemo na polju naučne komunikacije moramo biti svesni da uspeh naše misije može preporoditi nečiji život, ili ga čak i spasiti. Iskušenja je sve više, konteksti su izrazito složeni a nauka – koja i boji i definiše naše okruženje već decenijama unazad – može ponuditi rešenja ali i alternative. Naučna znanja se moraju približiti, spustiti i svesti na nivo razumljiv najširoj zajednici – što je i osnovna svrha postojanja Centra za promociju nauke – bez da izgube svoju vrednost, niti da budu banalizovana a kamoli netačna. Ključni partner Centra je naša ali i globalna naučna zajednica (čiji su tokovi trajno isprepletani), kojoj već duže od decenije aktivno pomažemo da predstavi svoje rezultate i dopre do zajednice pod čijim okriljem stvara i deluje. U tom kontekstu, OpenSciComm konferencija je prostor susreta, razmene i predstavljanja različitih praksi i pristupa, kakvi postoje širom sveta. Savremenih praksi je pregršt a inovativne su one koje pronađu put do ljudi, posebno one koje imaju vrlinu da inspirišu mlade za naučna istraživanja – od aplikacija posvećenih raznovrsnom svetu saznanja i otkrića, i alata koji ljude direktno uključuju u proces istraživanja, preko naučnih kampova, obuka i razmena (koje često uključuje nastavnike kao ključnu kariku ovog svojevrsnog transfera znanja), do eksperimentalnih programa koji povezuju naučnike i umetnike, dajući im jedinstvenu, privilegovanu poziciju da budu autori dela i znanje na razmeđi dve oblasti ljudskog stvaralaštva. Tu bih izdvojio Klimatsku kapsulu Centra kao unikatni model i pristup na kome radimo unazad dve godine, ali i brojne programe uključivanja umetnika u rad naučnoistraživačkih timova pa i samih institucija, što je i prepoznato kroz nacionalnu Strategiju pametne specijalizacije kao inovativni program Centra za promociju nauke.

Odakle dolaze predavači i koja su najinteresantnija predavanja koja će biti prezentovana?

Upravo danas smo prešli i granicu od 100 potvrđenih govornika koji će se obratiti kroz vrlo različite formate i modele, od plenarnih obraćanja, panel diskusija i prezentacija, preko radionica i igrica, do postera, scenskih nastupa i proširenih predavanja. Ako tome dodamo još oko 250 registrovanih učesnika iz sveukupno 30 zemalja širom sveta, dobijamo zaista kvalitetan i dragoceni uvid u današnju naučnu komunikaciju. Istakao bih i da je Centar ove godine osvojio i svoj 60. međunarodni projekat, uključujući i 5 projekata kroz prestižni program Horizont Evropa, i da veliki broj učesnika dolazi u ime naših partnerskih institucija s kojima učestvujemo u vrlo različitim projektnim saradnjama.

U bogatom programu OpenSciComm konferencije, koji se odvija kroz četiri paralelne programske celine, teško je zaista izdvojiti bilo koji segment, no s nama će biti i TED govornici, ugledni istraživači i nastavnici, koordinatori evropskih projekata i rukovodioci nekih od najvećih istraživačkih instituta, naučnih centara i drugih organizacija koje su aktivne u svetu nauke. Prvi dan programa je više okrenut ka naučnoj zajednici i donosiocima odluka a drugi ka nastavi i obrazovanju na više nivou, jer se taj deo programa realizuje kroz najveću evropsku mrežu STE(A)M obrazovanja – Scientix. Kontekst nauke koja je integrisana u zajednicu kreće od izvrsnosti i istraživačkih proboja, i idući kroz sve društvene slojeve, dolazi do najmlađih članova naše zajednice, koji su po prirodi radoznali i željni otkrića. A takav duh i osećaj moramo trajno da negujemo i čuvamo!