Fosili komaraca doveli do velikog otkrića u vezi sa evolucijom ovog insekta

Naučnici su otkrili najstarije fosile komaraca – dva mužjaka u komadu ćilibara starog 130 miliona godina iz razdoblja krede, pronađenih blizu grada Hamana u Libanu. Na njihovo iznenađenje mužjaci su imali usta izduženog oblika što im je omogućavalo sisanje, kakav danas imaju samo ženke, prenosi N1.

„Sasvim je jasno da su bili hematofazi“, što znači da su se hranili krvlju, kaže paleontolog Deni Azar s Kineske akademije nauka Instituta za Geologiju i paleontologiju u Nankingu i Libanskog univerziteta.

„Ovo je veliko otkriće u istoriji evolucije komaraca“, kaže Azar, vodeći autor studije objavljene u časopisu „Current Biology“.

Dva fosilizovana komarca, koja pripadaju istoj vrsti, veličinom i pojavom nalikuju modernom komarcu, iako su njihova usta za sisanje krvi kraća nego kod današnjih ženki.

„Komarci su najpoznatiji sisari ljudske krvi i prenose neke parazite i bolesti“, napominje Azar i objašnjava da „samo oplođene ženke komaraca sišu krv“.

„Jer im trebaju proteini da razviju jajašca. Mužjaci i neoplođene ženke hrane se nektarom nekih biljaka. A neki mužjaci uopšte se ne hrane“, pojašnjava.

Neki leteći insekti – na primer ce-ce muve, imaju mužjaka koji je hematofag. Ali ne i današnji komarci.

„Pronalazak mužjaka komarca koji je bio hematofag u razdoblju krede zaista iznenađuje“, kaže paleontolog i koautor studije André Nacionalnog prirodnjačkog muzeja u Parizu.

Fina anatomija dva mužjaka sjajno je očuvana u ćilibaru. Oba imaju izuzetno oštru trouglastu anatomiju čeljusti i izduženu strukturu sa izbočinama nalik zubima.

Naučnici veruju da su se komarci razvili iz insekata koji nisu sisali krv. Njihova je pretpostavka da su usta bila originalno prilagođena za sisanje biljnog nektara.

Evolucija biljaka verovatno je odigrala ulogu u tome da se mužjaci i ženke komaraca danas razlikuju. U vreme kada su dva komarca ostala zamrznuta u smoli drveta što se s vremenom pretvorilo u ćilibaru, bilje koje je cvetalo tek se počelo pojavljivati u razdoblju krede.

„Verujemo da su se svi insekti koji su postali hematofazi prebacili na krv pošto su prvobitno sisali biljke“, kaže Azar i dodaje da su se krvlju tada počeli da hrane i ženke i mužjaci.

Promena je, po njegovoj hipotezi, nastala s pojavom cvetnih biljaka, a što odgovara razdoblju pronađenog ćilibara s fosilima dva komarca.

Mnoge životinje hranile su se krvlju: dinosaurusi, leteći reptili zvani pterosaurusi, drugi reptili, ptice i sisari.

Iako su fosili pronađeni u Libanu najstariji fosili komarca, naučnici veruju da su se komarci pojavili milionima godina pre. Molekularni dokazi govore da su se komarci pojavili u razdoblju jure, pre 200 miliona do 145 miliona godina.

U svetu postoji više od 3.500 vrsta komaraca i ima ih svuda osim na Antarktiku. Neki od njih prenose bolesti kao što su malarija, žuta groznica, zika groznica, denga groznica.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 400.000 ljudi umre svake godine od malarije, parazitske infekcije, a najčešće su žrtve deca mlađa od pet godina.

„S druge strane, komarci pomažu pročišćavanju vode u ribnjacima, jezerima, rekama“, kažu naučnici.