Ministarstvo uvodi novi način rangiranja naučnih radnika: Kako će se od 1. januara obračunavati plate u tom sektoru i šta je hiperprodukcija u nauci?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nažalost, hiperprodukcija je poželjna, vas kao naučnika država vidi kroz kriterijum broja objava (uz kategoriju gde i kada je to objavljeno, jer nije isto objaviti istu priču na dva časopisa jer se časopisi međusobno kategorišu) i kroz broj citata vašeg rada.
   Ta priča da postoji hiperprodukcija je laž. Hiperprodukcija je cilj naučnika kroz kriterijume ocenjivanja koje je donela država.
   Lako je ljudima koji su se popeli na najviša zvanja da kritikuju i kude kako postoji hiperprodukcija, da vidim te redovne profesore i naučne savetnike koji su pre 20 godina dogurali do titule kako bi danas sa novim pravilnicima prošli, zapravo koliko bi njih bilo sposobno da dođe do iste titule bez priče o ,, hiperprodukciji“ . Jedna naučna objava iz eksperimentalnog rada nosi 3,5 ili 8 poena, pa vi skupite 35 za izbor a gde je eksperiment, znanje, obim ispitivanja, cena objave. Znate li koliko ima naučnika koji su primarno u drugom poslu, npr lekar, profesor pa ga još bodujete kao naučnika.
   Umesto na tribinama, napravite jedan članak sa nekim ko se bavi naukom na licu mesta. Ne pričajte o vojsci sa generalima pred penziju, već sa vojnicima.

2. Vrlo korisne informacije i interesantni stavovi. Dopustite da primetim da broj i citiranost radova mogu biti samo indikator, nikako merilo. U US se ne finansira kao kod nas, fondovi ulazu u projekte od vitalnog znacaja za vojsku, privredu ili nacionalnu bezbednost. Nove projekte mogu dobiti samo oni sa velikim uspehom i primenom prethodnih. U vezi konkretne vuciceve akcije, mislim da nas je opet nadmudrio. Ulaganje u nauku je SRAMOTNO malo, 0.38% BDP, „peanuts“, a on nas navodi da se glozimo oko tricarija i da se ne bunimo sto skupi novci iz kredita odose Milenijum timu itd.

3. Ово је срамота над срамотама, срамота и за Министарку и за Министарство. Значи му који радимо на факултетима и имамо брдо референци не улазимо у ово рангирање. Да ли је министарство свесно шта је урадило. Више нико на факултетима неће писати радове са СЦИ листе, значи ми смо црне овце. Још ће нама који смо нешто писали да смаље ионако мали пројекат. Моје име више неће да виде. Када ће једном код нас закон или уредба да буде једнака за све, онда укините изборност на факултетима и НИО када се радови не рачунају.

4. Na žalost, nauka je u našoj zemlji na veoma lošem mestu… i u samoj nauci se tako rangiraju pogrešne stvari. Pre 13 godina izvršeno je rangiranje naučnih radnika u kategirije od T1 do T6, sa obećanhem da će se svake dve godine vršiti nova kategorizacija… 13 godina nijd izvršena nova kategorizacija, tako da imamo slučajeve da su neki naučni radnici koji su se tek počinjali baviti naukom svrstani u najlošije kategorije, a neki naučni radnici koji su dopisivani na tuđe radove u znatno više kategorije. Nakon 13 godina neko u lošijoj kategoriji ima 30 do 40 radova u međunarodnkm časopisima na SCI listi i on je i dalje u nižoj kategoriji, a neki iz viših kategorija nemaju ni jedan rad za 13 godina u međunarodnjm časopisima i oni su i dalje bili u višoj kategoriji. Očito da ministarstvo nije radilo svoj posao, a neki naučni radnici ne samo da su 13 gidina oštećeni za platu, nego im je i prosek za penziju niži, dok su mnogi naučni radnici otišli i u penziju sa nezasluženim višim primanjima. Od svojih primanja veoma je teško izdvojiti po nekoliko hiljada dolara ili evra za objavljivanje radova u prestižnim svetskim časopisima. Domaći naučni skupovi se proređuju i gase, oni se nigde ne boduju i naučni radnici nemaju interes da pišu za domaće skupove, a ipak treba da se naučni rezultati objavljuju i u našoj zemlji, a ne samo u inostranim časopisima. I Ministarstvo svojim rangiranjima i bodovanjem stavljaju akcenat na inostrane časopise, dok domaći naučni časopisi muku muče da sakupe dovoljan broj radova za izlazak sledećeg broja. Svojim postupcima ministarstvo pravi razdor između naučnih radnika.

5. Ne znam šta da napišem. Meni je muka od „novopečenih doktora nauka“ koji se porede sa onima koji su mukom sve završili. Muka mi je i od toga što većina Časopisa traži da se plati rad da bi objavili….Odakle?! Nisu to male cifre. Iskreno, pogledajte ko se zapošljava na fakultete, deca profesora ili „uglednih“ ljudi. Svaki Konkurs se unapred zna za koga je. Najbolji studenti koje sam učila rade za minimalac a najgori su ostali da predaju ili da budu negde direktori! Ne razumem, kome oni predaju kada ni oni ne znaju ali već znamo sve. Neće u penziju da odu dok im decu ne zaposle na fakultetu!
   Gde je ovde pravda? Poznajem izvanredne profesore kojih je sve manje ali poznajem i one koji zaista ne znaju ništa i stalno kukaju a ne znaju šta imaju. Toliko sujete, pohlepe…
   Poštujem sve, prema domaru uvek ću se ophoditi kao prema dekanu ali zato uvek smetam.
   Treba ceniti znanje ali i pravedno zapošljavati ljude! Uostalom kako neko ko nije u nastavi može biti mentor ili komentor?! Radove rade naučnici, od laboratorije do pisanja ali zato moraju da stave na tim radovima ljude koji i ne znaju šta je rađeno jer ipak su samo „naučnici“, nisu oni „redovni profesori“…
   Istinito ali žalosno.

6. I laici bez naocara vide,da su aktuelni samo oni istrazivaci (i naucni radnici)koji su uz vlast,ne samo kod nas,nego i u svetu.Nije bitno sta se pise,i o cemu se pise,samo da se ne suprotstavlja vlasti,i njenim krugovima.Samo se malo prisetite (a i prelistajte arhive)i videcete jos od doba starih Karadjordjevica i Obrenovica,pa kasnije i njihovih potomaka,a onda do komunidta socijalista,demokrata,radikala,i sad naprednjaka,sta se objavljivalo i brednovalo.Koliko je tu bili gluposti i primitivizma,da ne navodim.Mozda ce nekad neki mladi i perspektivan istrazivac to istraziti,i otvoriti oci narodu,a i strucnjacima,kakvim smo primitivizmom i glupostima bili zasipani.Te prepisivacke skole kpje su se zasnivale na prelistavanju nekoliko fascikli u arhivu,i nekoliko knjiga,i njogovim citiranjima,cesto i bez mavoda,dodeljivana su naucna zvanja pojedincima.Islo se i dotle,nekad a i sad,da se neciji rad preotme,ili malo preuredi,i prikaze kao svoj.Zato treba tacno i precizno navesti,sta se dmatra naucnim radom,i da to mora da verifikuju neka zvanicna,ali strucna,institucija u drzavi,sastavljena od vrhunskih obrazolanih lica,koja su svojim radom dokazali se u duzem vremenskom periodu,a pohotovo ciji su radovi doprineli prakticnom napretku u drustvu,ofnosno unapredili neku sferu drustva.Mlade istrazivace treba podrzavati,pomagati,usmeravati i ohrabribati u njohovom radu,jer mozda medju njima se nalazi neki novi Tesla,Pupin,Milankovic,a nikako neki Marks,Engels,Lenjon,Staljin,Hitler,Kardelj, i drugi marginalci koji su svojim idejama i radovima odveli svet u corsokak i katastrofe.

7. Radovi bi trebali da se računaju i vrednuju, ali samo, na primer, za prvog autora, a ne gomilu onih dopisanih, milom ili silom. Neka se svako potrudi da uradi nešto za sebe, a ne da na osnovu lažnog angažovanja stiču poene i zvanja

8. Као и у другим областима и у науци је на делу уништавање. На министарска места, као уосталом и читава власт, доведени су људи послушници који извршавају налоге странаца. То се вишеструко лоше одражава на нас. Један вид је одлив паметних, поштених и људи који држе до себе уопште а не само оних који се баве науком. Други вид је урушавање свега што се може уништити у Србији. Сетимо се „бисера“ садашње министарке када је покренут програм истраживања генома становништва на овим просторима. Она је то најавила реченицом: „Напокон ће бити срушен мит о посебности генома Срба“! Замислите да неко ко је доктор наука и министар при покретању научног пројекта одмах саопштава његов резултат! Дакле, прича је већ припремљена а некакав „научни“ рад ће бити вођен тако да потврди нечију причу! За овакав став требало је да буде истог момента смењена и стављена пред суд части због злоупотребе положаја и научног звања али није него и даље „ведри и облачи“ у области којом руководи! Да ли ико може очекивати нешто добро и напредно док нас воде овакви?

9. Pezorativno koristite „hiperprodukcija“ a radi se o produktivnosti i efikasnosti. Ne, ne treba da nagradjujemo najproduktivnije nego one koje najduze sede i gledaju u monitore i papire?! Inace nauka je najbolji deo ovog drustva samo treba izbaciti 10 posto zalutalih.

10. Konacna lista nije objavljena samo preliminarna jer je bilo ozbiljnih gresaka

11. Hiperprodukcija je kada se jedan kandidat za gradonacelnika hvali da ima 300 objavljenih radova za nepunih 20 godina naucnog i pedagoskog rada. To je indikator kako su neki ljudi izgubili moralni kompas, kad se hvale takvim nepocinstvima.

12. Koje ministarstvo od koje vlade?

13. Ne vredi pisati ovde. Vrednovanje univerziteta je prema objavljenim naučnim radovima, a ne prema kvalitetu kadrova koje stvara. Tj. pišite radove, skupljajte pare između sebe da ih objavite, nalazite kolege koji su blizu mogućnosti objavljivanja u časopisima sa visokim impakt faktorom. Uostalom, koliko ste sasvim prosečnih radova pročitali u Nature, Cell ili Lancetu, a vas odbiju sa daleko boljim radom. Nema objektivnog kriterijuma.

14. ali, sva ova fertutma oko „novog“ ocenjivanja rada naučnika je loše režiran vodvilj pod nazivom: Uzeli smo pare od EU da reformišemo nauku, a sad moramo da ih pravdamo ili vratimo, lele, lele. Pa sad umna ministarka započinje svoje prvo obraćanje naučnoj zajednici sa: “ Pre 10 godina sam pročitala jednu knjigu…“
    Jedan od glavnih ciljeva MNTRI: ukinuti humanističke nauke i otvoriti nove bio – laboratorije u Srbiji (Sic!)

15. Nije problem kapitalizam, vec neo-feudalizam. Deluje da je nauka na nivou moljakanja naucnika kod mecena sa parama da ih sponzorisu kao recimo u 17om veku…

16. U Srbiji na doktorskim studijama trenutno ima više ljudi nego u Kini i Indiji.

17. kvantifkovani su i naučnici i nauka