Foto: Anton Vierietin / Shutterstock.comAko imate osećaj da ste se jednog jutra samo probudili i učinilo vam se da izgledate starije, verovatno niste pogrešili. Naime, nova studija naučnika sa Univerziteta Stanford pokazala je da u životu ljudi postoje dve prelomne tačke u kojima većina ljudi – naglo stari.
I ne, nije u pitanju samo subjektivan osećaj već naše telo dramatično stari na molekularnom nivou.
Naučnici koji su proučavali različite molekule i mikrobiome u ljudskom telu otkrili su da se njihova brojnost ne menja postupno, već naglo i u tačno određeno vreme. Kako su naveli u svojoj studiji, objavljenoj u žurnalu „Nature Aging“, ove brze promene dešavaju se oko 44. i 60. godine života, prenosi Zimo.
Ne menjamo se samo postupno tokom vremena. Postoje neke stvarno dramatične promene, rekao je dr Majkl Snajder, profesor genetike i glavni autor studije. Ispostavilo se da je sredina 40-ih vreme dramatičnih promena, kao i ranih 60-ih. I to je istina bez obzira na koju klasu molekula pogledate.
Kako ističu naučnici, ove promjne utiču na naše zdravlje – prvenstveno kardiovaskularnog, ali i imunog sistema.
Tokom svog istraživanja, naučnici su koristili podatke 108 ispitanika kako bi bolje razumeli biologiju starenja. Ispitanici su davali uzorke krvi i druge biološke uzorke svakih nekoliko meseci tokom nekoliko godina, a naučnici su u tim uzorcima pratili niz parametara – od RNK, proteina i metabolita, pa do promene u mikrobiomima. Prikupili su gotovo 250 milijardi različitih podataka koje su potom analizirali.
Otkrili su da se više od 80 posto molekula u ljudskom telu naglo menja u određenim periodima ljudkog života – najčešće sredinom 40-ih i u ranim 60-im godinama.
To što se toliko dramatičnih promena događa u ranim 60-im možda nije iznenađujuće, pojasnio je Snajder, jer je poznato da se mnogi rizici od bolesti povezanih sa starenjem i drugi fenomeni povezani sa starenjem povećavaju u ovom periodu života.
No, promeena koja se događa sredinom 40-ih iznenadila je naučnike. Prvo su mislili da se promena događa samo kod žena zbog ulaska u perimenopauzu i menopauzu, ali kad su pogledali podatke muških ispitanika, otkrili su da i oni ulaze u period promene.
Ovo pokazuje da iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim 40-im, verovatno postoje drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena. Identifikovanje i proučavanje ovih faktora trebalo bi da bude prioritet za buduća istraživanja, ističu naučnici.
Među ostalim, kod osoba u 40-im godinama uočene su značajne promene u broju molekula povezanih s metabolizmom alkohola, kofeina i lipida, kardiovaskularnim bolestima te kožom i mišićima. S druge strane, kod osoba u 60-im promene su bile povezane uglavnom s metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, imunim sistemom, radom bubrega, kardiovaskularnim bolestima te kožom i mišićima.
Moguće je da bi neke od tih promena mogle biti povezane sa faktorima vezanim za stil života se javljaju kod ljudi u tim starosnim grupama, umesto da ih pokreću biološki uzroci, rekao je Snajder. Na primer, disfunkcija u metabolizmu alkohola mogla bi biti posledica povenog konzumiranja alkohola u 40-im godinama, što je često stresan period života.
Bez obzira na njihove uzroke, ističu naučnici, postojanje ovih promena ukazuje na potrebu da ljudi obrate pažnju na svoje zdravlje, naročito u svojim 40-im i 60-im godinama.
Savetuju da se ljudi u 40-im i 60-im godinama više bave fizičkom aktivnošću, kako bi zaštitili srce i održali mišićnu masu, ali i da smanje konzumiranje alkohola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
