Jedna od najzanimljivijih stvari u vezi ajkula je činjenica da im iznova rastu novi zubi. Grupa istraživača u Japanu pokušava da ovu sposobnost omogući i ljudima i veruje da će do toga doći već 2030. godine, prenosi Metropolitan.
Nakon studije iz 2021. (objavljene u u žurnalu „Scientific reports“) koja je pokazala kako lek koji cilja na protein sintetizovan genom USAG-1 može uticati na broj zuba kod životinja, istraživači su odlučili da isti lek adaptiraju i za ljudsku upotrebu.
Oni su, između ostalog, već najavili kliničko ispitivanje leka za 2024. godinu, a nadaju se da će on biti spreman za opštu upotrebu 2030. godine.
Treći zubi kao cilj istraživanja
„Ideja rasta novih zuba je san svakog zubara. Radio sam na tome još od postdiplomskih studija. Siguran sam da ću uspeti da to postignem“, kaže Kacu Takahaši, vodeći istraživač i šef Odeljenje za stomatologiju i oralnu hirurgiju na Institutu za medicinska istraživanja Kitano instituta u Osaki.
„Nadam se da ću doživeti da vidim da lek za ponovno izrastanje zuba postane treća moguća opcija nakon ispadanja stalnih zuba, uz protezu i implante“, dodao je on.
Takahaši je proveo godine istražujući potencijal ponovnog rasta zuba, fokusirajući se na ulogu gena u ovom procesu.
Ključ za rast zuba je jedan gen
„Broj zuba se menjao zbog mutacije samo jednog gena“, rekao je Takahaši dodao: „Cilj našeg istraživanja je da pronađemo način da promenimo broj zuba (koje ljudi imaju)“.
Istraživači su otkrili da USAG-1 protein može ograničiti rast zuba kod miševa. Zaustavljanjem proizvodnje ovog proteina, mogli su da stimulišu rast zuba.
Tokom ovog istraživanja, tim je razvio lek za blokiranje proteina i uspešno omogućio miševima rast novih zuba.
U nedavnom recenziranom članku objavljenom u žurnalu „Regenerative Therapy“, japanski naučnici izneli su žaljenje zbog nedostatka dostupnih tretmana za ponovni rast zuba i veruju da bi tretman anti-USAG-1 antitelom koji je delovao na miševima mogao da znači „proboj i u lečenju zubnih anomalija kod ljudi“.
Geni koji utiču na rast zuba
S obzirom na to da oko 1 procenat ljudi pati od anodoncije, genetske bolesti koja zaustavlja rast zuba, postoji nada za ponovni rast zuba kod ljudi koja prevazilazi eksperimente fokusirane na miševe.
A tu nadu, tvrdi Takahaši, treba da podstakne činjenica da je kod ljudi primećen potencijal za rast novih zuba i nakon ispadanja stalnih zuba.
On je rekao da njegovo prethodno istraživanje pokazuje da ljudi imaju početak trećeg niza zuba koji je već ugrađen u našu vilicu. To se najbolje vidi kod 1 procenta ljudi koji pate od hiperdoncije, stanja u kojem izrasta više od čitavog niza zuba.
Takahaši veruje da bismo uz adekvatnu genetsku manipulaciju mogli da aktiviramo rast trećeg niza zuba.
Sve oči su sada uprte u kliničko ispitivanje koje će početi sledeće godine. Ako sve bude išlo po planu, čovečanstvo će moći da se pohvali sa mnogo više zuba do 2030. godine, izveštava Tim Njukomb za Popular Mechanics.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.