„Korak u nauku“ ponovo uživo u Petnici: Kakvi su utisci organizatora i mentora, a šta o Konferenciji kažu mladi polaznici?

Kao najvažniji i završni događaj u obrazovnom ciklusu Stanice, Petnica u okviru ove konferencije okuplja starije polaznike programa prirodnih, društvenih i tehničkih nauka. Uz to, često u goste dolaze i polaznici sličnih obrazovnih institucija iz regiona sa kojima Istraživačka stanica Petnica sarađuje.

Tokom ovog uzbudljivog naučnog vikenda, 85 polaznika programa u IS Petnica predstaviće oko 70 radova, a dijapazon tema kojima su se polaznici bavili je veoma širok.

Kako za Danas kaže dr Stanislav Milošević, programski direktor Istraživačke stanice Petnica, uloga Konferencije u obrazovnom ciklusu ove ustanove je višestruka, a pre svega, učešće u njoj polaznicima omogućava bolje upoznavanje sa tokom naučnog istraživanja u različitim oblastima.

„Na petničkoj Konferenciji polaznici i polaznice svih programa prezentuju rezultate svojih istraživanja na kojima su radili jednu ili dve godine. To je prilika da se upoznaju, da predstave svoje radove, ali i da se upoznaju sa temama, alatima i metodama. Konferencija je i prilika da se uvežba način komuniciranja sa publikom, uklapanje u vreme prezentovanja, kao i pravljenje postera“, ističe naš sagovornik.

Osvrćući se na činjenicu da su se prethodne tri petničke konferencije „Korak u nauku“ realizovale u on-line formatu, Milošević kaže da je ovaj put praćenje izlaganja bilo lakše, jer se program odvijao uživo, te da je, samim tim, i diskusija bila dosta intenzivnija.

„Često moderatori sesija moraju da ograničavaju vreme diskusije. Pošto smo svi na jednom mestu, diskusije i razmene ideja i komentara realizuju se praktično stalno, pa i tokom pauza“, dodaje programski direktor ISP.

Govoreći o broju izloženih radova, Danasov sagovornik predočava da on iz godine u godinu varira, a da ih je sada bilo više nego prošle, ali manje nego 2019. – kada je Konferencija poslednji put održana uživo.

„Jedan od faktora jeste i manji obim rada ove godine, usled finansijskog stanja. Uprkos tome, rezultati nisu izostali i želimo u narednoj godini da radimo punim kapacitetom uz podršku i države, privatnog sektora i prijatelja Stanice. Podrška fakulteta i instituta u Srbiji nikad nije izostala, što se vidi po broju saradnika i saradnica koji dolaze u Petnicu i za koje je takođe petnička Konferencija prilika da se okupe“, zaključuje Milošević.

Sa druge strane, sve ono što prethodi konferenciji, podrazumeva i supervizijske zadatke istraživača i istraživačica u radu sa mladim polaznicima. S tim u vezi, kao jedna od mentorki, Maša Vulović kaže da se rukovodioci suočavaju sa brojnim izazovima, a kao jedan od najvećih, ističe izbor adekvatnog metodološkog pristupa.

„To je izazov jer je reč o srednjoškolcima, a metode pojedinih istraživanja su veoma kompleksne. Na svu sreću, skoro svi naši polaznici tokom pohađanja seminara u Petnici uspešno savladaju izabranu metodologiju istraživanja“, dodaje Vulović.

Naša sagovornica kaže i da, uz ulogu rukovodioca na konferenciji, dolaze i velika odgovornost, ali i zadovoljstvo, jer, kako objašnjava, mentori su u prilici da vidime finalne rezultate istraživanja koja su aktivno rađena cele godine.

„Nama rukovodiocima je možda i najvažnije da svojim prisustvom pružimo sigurnost i podršku svim polaznicima koji učestvuju na konferenciji. Pored uloge rukovodioca Programa geologije i hidrohemije, ove godine sam preuzela i ulogu člana Organizacionog odbora 22. Konferencije „Korak u nauku“ i mogu reći da je zaista predivan osećaj videti sve ljude na okupu koji zrače pozitivnom energijom“, ocenjuje Vulović.

Od kolikog značaja su sugestije mentora, za Danas potvrđuje i polaznik Bogdan Eger, koji ističe da su mu komentari na probnim sesijama dali motivaciju da prepravi greške u još bolje delove teksta.

On je, kao polaznik programa hemije, ove godine radio istraživanje iz te discipline, a kako pojašnjava, cilj rada bio je sinteza novog materijala za imobilizaciju industrijski važnog enzima alfa-amilaze, koji ima široku primenu u tekstilnoj, prehrambenoj, papirnoj i industriji proizvodnje alkohola.

„Enzimi se imobilišu radi lakog odvajanja iz reakcione smeše i zaštite zbog njihove osetljivosti. Sam materijal je bio megnetični kompozit sa metal-organskom strukturom na svojoj površini na i u koju se imobilisao enzim. Enzim je uspešno imobilisan i rezultati ukazuju na visoku aktivnost enzima čak i nakon deset ciklusa testiranja“, predočava naš sagovornik.

Sa druge strane, govoreći o utiscima po pitanju atmosfere konferencije, kao i Milošević, viđenja je da su događaji uživo praktičniji i drastično prijemčiviji za razmenu iskustva.

„Baš mi je drago što se ove godine uživo održala konferencija, jer je stvarno nezaboravno iskustvo koje svaki Petničar treba da iskusi. Druženje sa drugima je veoma zanimljivo jer čuješ mnogo različitih mišljenja i stavova sa kojima se pre nisam sretao, a koja su mi pomogla da sagledam neke probleme iz drugog ugla“, ističe Eger.

Slična zapažanja deli i Petra Plešinac, polaznica programa lingvistike, koja je ove godine, sa dvoje drugih polaznika, Torlo Goranom i Marijom Storožuk Zeljković, radila rad na temu transfera iz L1 (srpskog) u L2 (engleski).

„Cilj našeg istraživanja je bio da utvrdimo da li postoji transfer konstrukcije gramatičkog roda iz srpskog u engleski jezik kao i u koliko je njegov efekat jak u zavisnosti od nivoa znanja engleskog jezika. Za potrebe istraživanja sproveli smo eksperiment koji su radili ispitanici različitih nivoa znanja engleskog jezika. Statistički obrađeni podaci dobijeni iz ovog eksperimenta pokazali su da efekat transfera postoji kao i da je izraženiji kod ispitanika sa nižim nivoom znanja engleskog jezika, što smo i pretpostavili“, pojašnjava Plešinac.

Na putu do finalnog rada, polaznica ističe da su joj najviše koristili saveti mentora u samoj izradi eksperimenta, ali i tehnička i moralna podrška tokom statističke obrade podataka.

„Konstruktivne kritike na račun predstavljanja rada i rezultata mnogo su nam pomogle da na samoj konferenciji drugim ljudima koji nisu sa našeg seminara i nemaju predznanje iz lingvistike, naš rad predstavimo na što jednostavniji i razumljiviji način. Te sugestije će mi sigurno značiti u daljem naučno-istraživačkom radu“, tvrdi naša sagovornica.

Takođe, upoređujući on-line i uživo format, Plešinac sugeriše da živa reč i boravak u Petnici nikad ne bi mogli da se zamene onlajn formom.

„Divno je biti na konferenciji uživo, upoznati nove ljude i oblasti kojima se oni bave, a koje mi nisu bliske. Deliti utiske, čuti kritike, savete, pohvale, anegdote, je važno i lepo iskustvo i smatram da to nikako ne bi moglo da se tako realizuje na onlajn konferenciji i samim tim mi je veoma drago što je moja prva petnička konferencija bila uživo“, zaključuje jedna od polaznica.

Više o programu konferencije, kao i apstrakte radova polaznika možete pogledati na adresi: konferencija.petnica.rs, a atmosferu u Stanici ovih dana možete pratititi na zvaničnim profilima Istraživačke stanice Petnica na Facebook-u i Instagram-u.