Lobanja pronađena u Kini možda je pripadala lozi misterioznog Čoveka zmaja

Mukotrpna rekonstrukcija lubanje Čoveka iz Janšiana otkrila je mozaik kostiju lica koje su u skladu sa spljoštenom lobanjom, uokvirenim očima i naglašenim obrvama karakterističnim za Čoveka zmaja, prenosi Zimo.

Ovaj monumentalni poduhvat, dokumentovan u revolucionarnoj studiji objavljenoj na istraživačkoj platformi BioRxiv, najavljuje promjnu paradigme u našem razumevanju zamršene međuigre između drevnih loza hominina.

Razumno je zaključiti da je Čovek iz Janšiana morfološki i hronološki blizak poslednjem zajedničkom pretku loza H. sapiensa i Čoveka zmaja, tvrde autori studije, signalizirajući ključni trenutak u analima paleoantropologije.

Ipak, usred slavljenja ovog otkrića, ostaju određene neduomice. Ana Goldfild, ugledna arheološkinja sa Univerziteta u Bostonu, ističe složenost svojstvenu otkrivanju drevnih ljudskih vrsta.

Početna poređenja nagoveštavala su potencijalne sličnosti s Denisovcima, no jedinstvene anatomske karakteristike lobanje Čoveka iz Janšiana, poput njegovih zapanjujuće četvrtastih očiju, prkose lakoj kategorizaciji. Uprkos tome, nedavne analize dale su primamljive tragove, ukazujući na potencijalnu vezu između loze Čoveka zmaja i Denisovaca, što je izazvalo nove spekulacije i istraživanja o lozi i poreklu Čoveka zmaja.

Rekonstruisani Čovek iz Janšiana pokazuje da je on rani član azijske loze Čoveka zmaja. Loze H. sapiensa i Čoveka zmaja imale su duboke korene koji su se protezali izvan srednjeg pleistocena, a bazalni položaj fosilne labanje Čoveka iz Janšiana pokazuje da predstavlja populaciju koja je blizu poslednjeg zajedničkog pretka tih dveju loza, ističu autori navedene studije.

Dok naučna zajednica čeka na recenziju ove studije, pionirski rad njenog glavnog autora Cijuna Nija, o Ljudima zmajevima, pruža temelj na kojem se mogu graditi buduća otkrića, rasvetljavajući do sada nejasne puteve našeg porekla.