Problem mikroplastike se ne smanjuje. Jedna nova studija pokazuje da su se majušni fragmenti plastičnog otpada koji su ranije primećeni u plućima, testisima, praistorijskom kamenju i vodi u flaši, uvukli i u naše mozgove.
Međunarodni tim naučnika analizirao je piriformni kortekst mozga 15 preminulih osoba. U osam od njih pronašli su ostatke mikroplastike.
Istraživači su ranije detektovali mikroplastiku u krvnim ugrušcima u mozgu, ali ovo je prva objavljena studija koja ju je uočila u samom moždanom tkivu.
“Iako je mikroplastika pronađena u više ljudskih tkiva, još nije zabeležena prisutnost u moždanom tkivu. To u fokus stavlja pitanja o potencijalnoj neurotoksičnosti plastike i mehanizama kojima ona dopire do mozga”, napisali su u objavljenom naučnom radu, prenosi N1 Hrvatska.
Čestice i vlakna bili su najčešći oblici, a polipropilen najčešće detektovani polimer. Jedan je od najšire upotrebljavanih plastika koji se može naći svugde; od ambalaže do auto delova i medicinskih uređaja. Njihova veličina varira od 5,5 mikrometara do 26,4 mikrometra – otprilike do četvrtine prečnika prosečne ljudske vlasi.
Prethodna istraživanja su dokazala da zagađenje vazduha, odnosno čestice iz istog pronađu svoj put do piriformnog korteksa. Naučnici koji su uradili studiju tvrde da bi mikroplastika na sličan način i sličnom rutom mogla naći svoj put do mozga – kroz malene rupe tik iznad piriformnog korteksa.
“Identifikovanje mikroplastike u nosu i sada i u piriformnom korteksu, kao ranjivih anatomski puteva, podržava tvrdnju da je taj sistem vrlo važan ulaz kojim egzogene čestice dopiru do mozga”, napisali su istraživači, a prenosi „Science Alert“.
Usprkos svim rizicima i uticaju na zdravlje, ne čini se da uspevamo smanjimo svoju zavisnost od plastike. Uprkos trudu da se podstakne proizvodnja razgradive plastike, ostaje činjenica da se proizvodnja plastike udvostručila u prethodnih 20 godina.
Ono što nije jasno je šteta koju takve čestice imaju na naše zdravlje, ali je nesumnjivo da porast koncentracije sintetičkih materijala u našem mozgu – nije dobra vest. Oštećenje neurona i povećani rizik od neuronskih poremećaja su verovatni, sudeći po nedavnom istraživanju.
Takođe, postoje dodatne veze s nosom koje moramo uzeti u obzir – povezanost zagađenja vazduha i kognitivnih problema već je utvrđena. Dodatna prisutnost sintetičkih materija u vidu mikroplastike preti da poveća taj rizik.
“Neke neurodegenerativne bolesti poput Parkinsove bolesta izgleda imaju veze s nazalnim abnormalnostima koje se pojavljuju kao prvi simptomi tih bolesti”, napisali su istraživači.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.