Foto: EPA-EFE/CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICHMilijarder Džared Ajzakman poleteo je raketom „Spejs Iks Falkon 9″ na putovanje koje je označeno kao prva privatno finansirana šetnja svemirom.
Misija, nazvana „Polaris Dawn“, prva je od tri koje finansira osnivač preduzeća za obradu novčanih transakcija „Šift 4“, Džared Ajzakman.
On je na brodu kao komandant zajedno sa svojim bliskim prijateljem Skotom ‘Kidom’ Potitom, koji je penzionisani pilot vazduhoplovnih snaga, i dve inženjerke „Spejs Iksa“, Anom Menon i Sarom Gilis.
Svemirska letelica, nazvana Rezilijens (Resilience), ići će u orbitu do visine od 1.400 kilometara. Nijedan čovek nije bio tako daleko otkako je Nasin program Apolo okončan sedamdesetih.
Astronauti će proći kroz region svemira poznat kao Van Alenov pojas, u kome je vrlo visok nivo radijacije, ali će posada biti zaštićena svemirskim brodom i novonadograđenim svemirskim odelima, prenosi RTS.
Nekoliko prolaza kroz ovaj pojas će ih izložiti radijaciji koju astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici iskuse tokom tri meseca boravka, što je u prihvatljivim granicama po ljudsko zdravlje.
Cilj im je da istraže efekte koje relativno kratko, ali bezbedno izlaganje ovim nivoima radijacije ima na ljudsko telo.
Posada će drugi dan u svemiru provesti na maksimalnoj visini, i sprovesti do 40 eksperimenata, uključujući međusatelitsku lasersku komunikaciju između svemirske letelice Dragon i satelitske konstelacije Starlink kompanije „Spejs Iks“.
Ako sve bude išlo po planu, trećeg dana misije, očekuje se da će Ajzakman i Sara Gilis pokušati prvu privatno finansiranu šetnju svemirom, koja bi trebalo da traje dva sata.
Falcon 9 will launch Dragon to an elliptical orbit of 190 x 1,200 km, where it will orbit the Earth ~eight times before raising itself to an apogee of 1,400 km. This will be the highest humans have traveled in Earth’s orbit since the completion of the Apollo program over 50 years… pic.twitter.com/ZyNbm9qpnQ
— SpaceX (@SpaceX) September 10, 2024
Šetnja će se obaviti na visini od 700 kilometara u zemljinoj orbiti. Astronauti će testirati nova astronautska odela za vanvehikularne aktivnosti (EVA) koja su, kako im ime kaže, nadograđena od odela za intravehikularne aktivnosti (IVA) za rad van svemirskih letelica.
Novo EVA odelo ima ekran na šlemu, koji pruža informacije o potrebnim parametrima. Za EVA odela se kaže da su dovoljno udobna i fleksibilna da se mogu nositi tokom lansiranja i sletanja, eliminišući potrebu za zasebnim IVA odelima.
U intervjuu koji je dala tokom priprema za svemirsku šetnju, Gilisova je rekla da je to bio sastavni deo planova „Spejs Iksa“ kako bi omogućili da ljudi odu i na druge planete.
„Do sada su samo državne agencije mogle da izvedu svemirsku šetnju. Spejs Iks ima ogromne ambicije da stigne na Mars i učini život multiplanetarnim. Da bismo tamo stigli, moramo negde da počnemo. A prvi korak je testiranje prve verzije EVA svemirskog odela kako bismo mogli da učinimo šetnje svemirom i budući dizajn odela još boljim.“
Namera je da svemirska odela budu univerzalna po meri, da budu u stanju da prihvate širi spektar oblika tela i veličina astronauta da bi se smanjili troškovi kako letovi ljudi u svemir postaju sve redevniji.
Jedinstveni aspekt svemirske šetnje je da svemirska letelica Dragon, nazvana „Rezilijens“, nema vazdušnu komoru, koja je zapečaćena prostorija između ulaza u svemirski vakuum i ostatka svemirske letelice.
Obično je vazdušna komora bez pritiska pre nego što astronauti uđu i izađu, ali u slučaju otpornosti, cela letelica će morati da bude pod pritiskom, a astronauti koji ne izlaze u svemirsku šetnju će morati da budu potpuno opremljeni.
Letelica je prilagođena da izdrži vakuum. Postavljeni su dodatni rezervoari za azot i kiseonik i sva četiri astronauta će nositi EVA odela, iako će samo dva izaći iz letelice. Misija će stoga oboriti rekord za najviše ljudi u svemirskom vakuumu odjednom.
Letački tim je prihvatio izazov kao priliku da uradi testove o uticaju dekompresijske bolesti, takođe poznate kao „zavoji“ i zamagljenja vida koju astronauti ponekad dožive u svemiru, a koji se naziva neuro-okularni sindrom povezan sa svemirskim letom.
Testovi o uticaju radijacije iz Van Alenovih pojaseva, kao i svemirske šetnje, imaju za cilj da postave teren za dalje misije na velikim visinama privatnog sektora, eventualno na Mesec ili Mars.
Postoji užasno mnogo prvih stvari koje treba da postigne ova posada početnika. Ajzakman je bio u svemiru samo jednom, a ostala tri člana posade nikada nisu letela u svemir.
Ako misija bude uspešna, neki analitičari veruju da će to biti početak eksplozije sve većih i jeftinijih misija privatnog sektora koje će odvesti više ljudi nego što su uspele vladine svemirske agencije.
Mnogi su mišljenja da je praksa da milijarderi sami finansiraju odlazak u svemir neumesna, ma neki se protive i činjenici da je osoba koja finansira putovanje ujedno i komandant.
„Ajzakman je zapravo najiskusniji astronaut u posadi – on je jedini bio u svemiru ranije, u drugoj samofinansiranoj misiji sa „Spejs Iksom“, gde je takođe preuzeo poziciju komandanta. U kontekstu misije, on je prirodan izbor“, rekao je dr Simeon Barber, svemirskom naučniku sa Otvorenog univerziteta, koji razvija naučne instrumente na svemirskim letelicama, za Bi-Bi-Si njuz.
„Šire gledano, prihod od prodaje ove karte zvezdane klase za vožnju ostaće na Zemlji – novac će kupiti materijale i usluge, isplatiće plate i zauzvrat će generisati poreze. Da ne spominjemo dobrotvorne fondove koje će misija prikupiti.“
On kaže da mnogi u svemirskom sektoru veruju da je učešće bogatih pojedinaca dobra stvar.
„Ako žele da odu van planete, i jednog dana na Mesec, ili čak na Mars, onda će to stvoriti prilike da se usput bave i naukom. I što su razlozi za istraživanje svemira raznovrsniji, program postaje utemeljeniji“, zaključuje Barber.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
