Mogu li kreme za sunčanje izazvati rak?

Nekorišćenje SPF-a je ono što uzrokuje rak: UVA i UVB zračenje utiče na regulatorne sisteme za ispravljanje grešaka u podeli DNK, odnosno mutageno je. Infracrveni deo spektra – toplotni deo – deluje tako što izaziva opekotine i uništava epitelne ćelije kože.

Koliko je tačno da proizvodi za zaštitu od sunca mogu izazvati rak?

Sredstva za zaštitu od sunca mogu biti hemijska – sadrže organske molekule (jedinjenja ugljenika) ili fizičko – mineralne supstance (najčešće titanijum oksid ili cink oksid) koje blokiraju ultraljubičasto zračenje, što je svetlost sa talasnim dužinama kraćim od vidljive svetlosti. UV deo spektra se obično deli na UVA (1 i 2) i UVB. Generalno, što je talasna dužina kraća, to je veći potencijal da svetlosno zračenje izazove biološka oštećenja.

Filteri za zaštitu od sunca su aktivni protiv UVA1, UVA2 i UVB zračenja. danas postoje i filteri koji štite kožu od vidljivog dela spektra i infracrvenog zračenja.

Filteri organskih molekula kao što su oksibenzon, avobenzon, oktokrilen i ecamsule su aromatična jedinjenja koja apsorbuju ultraljubičasto zračenje visokog intenziteta, što dovodi do ekscitacije u viša energetska stanja. Kada se ovi molekuli vrate u svoja osnovna stanja, rezultat je konverzija apsorbovane energije u talasne dužine niže energije, kao što je infracrveno zračenje.

Fizičke kreme za sunčanje, kao što su titanijum dioksid i cink oksid, reflektuju ili prelamaju ultraljubičasto zračenje kože; međutim, eksperimentalne studije su pokazale da kada su veličine čestica veoma male, kao u mikronizovanim kremama za sunčanje, mehanizam delovanja je sličan onom kod hemijskih filtera. Tačnije, mikronizovani cink oksid i titanijum dioksid deluju kao poluprovodni metali koji apsorbuju ultraljubičasto svetlo u većini elektromagnetnog spektra.

Neki kažu da SPF uopšte ne sprečava rak kože: Ovo nije istina

Opservacijske i randomizirane studije pružaju dokaze da SPF štite od fotostarenja kože i stvaranja bora. 4,5-godišnje randomizovano kliničko ispitivanje (RCT) studija (1) od 1.621 odrasle osobe Australije praćene više od jedne decenije otkrilo je 40 odsto nižu incidencu karcinoma skvamoznih ćelija među učesnicima randomiziranim na preporučenu dnevnu kremu za sunčanje u poređenju sa učesnicima koji koriste kremu za sunčanje kao stigli su’.

Da li su bezbedni za upotrebu?

Za oksibenzen i oktokrilen posebno se šire tvrdnje da mogu da poremete ravnotežu hormona i tako izazovu rak. Dodatno se pokazalo da oksibenzen oštećuje korale i anemone, pri čemu ga ova stvorenja pretvaraju u supstancu koja pojačava svetlost umesto da je filtrira. Prema onome što dermatolog dr. Dženifer Lin sa medicinske škole na Harvardu ima istine u tome da su ove supstance toksične, ali ne baš u količinama kojima smo izloženi kada koristimo ove proizvode.

„Nije bilo ubedljivih dokaza da je oksibenzon štetan za ljude. Organizacije koje su izrazile zabrinutost zbog oksibenzona obično citiraju studije rađene na pacovima, gde su pacovi zapravo hranjeni oksibenzonom. „Pojedincu bi bilo potrebno 277 godina upotrebe kreme za sunčanje da dostigne ekvivalentnu sistemsku dozu koja je proizvela efekte u ovim studijama na pacovima“, kaže Lin za Harvard Health Publishing. Podsetimo – ne jedemo kreme za sunčanje.

Čak i ako uklonimo SPF kao izvor oksibenzona, izloženi smo mu kroz neke druge proizvode, piše portal Quantum of Science.

Postoje li dokazi da krema za sunčanje zaista izaziva rak kože?

Dr. Lin kaže da nema čvrstih dokaza.

„Ovi zaključci proizilaze iz netačnih studija u kojima su pojedinci koji su koristili kremu za sunčanje imali veći rizik od raka kože, uključujući melanom. Ova lažna asocijacija je nastala zato što su osobe koje su koristile kremu za sunčanje bile iste osobe koje su putovale u sunčanije podneblje i preplanule. Drugim rečima, velika količina izlaganja suncu, a ne krema za sunčanje, povećala je rizik od raka kože.” To jest, ljudi koji koriste više SPF-a imaju tendenciju da provode više vremena na suncu.

Treba naglasiti da se time ne odbacuje tvrdnja da ova jedinjenja mogu biti toksična i izazvati poremećaj hormona – samo ne u količinama u kojima ih nanosimo na kožu. Ali kako ove supstance negativno utiču na biodiverzitet, sve više proizvođača ih napušta i više se okreće mineralnim kremama za sunčanje, kao što su titanijum i cink oksidi.

Dobra stvar je što imamo razne proizvode na izbor – i neko ko ne želi oksibenzon ili oktokrilen u proizvodu može izabrati one sa mineralnom zaštitom. Ni ona nije bez mana, ali mana je uglavnom estetske prirode – ovi SPF-ovi često ostavljaju beli trag. Sada je i taj problem rešen, jer se oksidi procesom mikronizacije pretvaraju u veoma fini nano-prašak i ovi novi proizvodi se lakše šire, nisu teški kao kreme za sunčanje u prošlosti. Ove nanočestice ostaju na površini kože, ne migriraju u nju ili u krvotok i bezbedne su za upotrebu.