NASA sve prati: U magnetnom polju Zemlje stvorila se velika anomalija koja raste

Ovaj veliki fenomen, nazvan Južnoatlantska anomalija, zabrinjava naučnike već godinama, ali najviše upravo istraživače iz NASA, prenosi Science Alert.

NASA-ini sateliti i letelice pogotovo su u opasnosti smanjene snage magnetnog polja unutar anomalije, kao i posledičnog izlaganja česticama iz Sunca, piše N1.

Južnoatlantsku anomaliju NASA opisuje kao “udubljenje” u zemljinom magnetnom polju, ali ona ne utiče na život na Zemlji. Isto se ne može reći za letelice u zemljinoj orbiti koje prolaze direktno kroz anomaliju u svom kruženju Zemljom na niskim visinama.

Tokom tih perioda, smanjena snaga magnetnog polja u anomaliji znači da sistemi u satelitima mogu prestati pravilno da rade ako ih pogode protoni sa Sunca. Ti nasumični udari generalno rezultiraju manjim tehničkim problemima, ali postoji rizik da mogu izazvati značajan gubitak podataka kao i trajnu štetu ključnih komponenti.

Upravo je smanjenje tih rizika jedan od glavnih razloga zašto NASA toliko pozorno prati anomaliju. Drugi razlog je misterija koju ona predstavlja: to je velika prilika za istraživanje ovog kompleksnog fenomena kojeg je teško shvatiti, a veliki resursi koje NASA ima na raspolaganju savršeni su za proučavanje.

Primarni izvor, smatra se, okean je rastopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru Zemlje, hiljadama kilometara ispod tla. Kretanje te mase stvara električnu struju koja stvara magnetno polje Zemlje, ali čini se da to polje nije jednolično.

Stvaranje tog polja ometa ogromna, gusta kamena masa koja se nalazi oko 2.900 kilometara ispod afričkog kontinenta, zbog čega je efekt smanjenja snage magnetsnog polja dramatičan.

“Anomalija se takođe može interpretirati kao posledica smanjene dominacije dipolnog polja u regiji”, rekao je NASA-in geofizičar i matematičar Veijia Kuang 2020. godine. “Konkretnije, lokalizovano polje obrnutog polariteta snažno raste u regionu ove anomalije, što intenzitet magnetnog polja čini vrlo slabim, slabijim od intenziteta u okolnim regijama.”

I dok postoji mnogo toga što naučnici još ne shvataju potpuno po pitanju ove anomalije, nova saznanja polako rasvetljuju slučaj.

Na primer, jedna studija koju je 2016. vodila NASA-ina heliofizičarka Ashley Greeley otkrila je da se anomalija polako kreće u smeru severozapada.

Priča tu ne staje…
Ali tu priča ne staje. Još je neverovatnije to što se čini da je anomalija u procesu razdvajanja na dva dela: istraživači su 2020. otkrili da svaki deo predstavlja odvojeni centar minimalnog magnetnog intenziteta unutar veće anomalije.

Ne zna se šta to tačno znači za budućnost ove anomalije, ali u svakom slučaju postoje dokazi koji upućuju na to da ona nije nova.

Studija objavljena u maju 2020. sugeriše da ovaj fenomen nije nedavni izuzetak, već ponavljajući magnetni događaj koji se na Zemlji odvija već, veruje se, 11 miliona godina.

Ako je to slučaj, to bi moglo značiti da ova anomalija nije znak da će čitavo magnetno polje Zemlje uskoro biti preokrenuto, što je nešto što se zapravo događa, ali tek jednom u nekoliko stotina hiljadaa godina.

Naravno, ostaje mnogo nepoznanica, ali dobro je znati da ovu anomaliju proučava najveća i najmoćnija svemirska agencija na svetu.

“Iako se ova anomalija kreće sporo, ona prolazi neke morfološke promene i važno je da nastavimo da je posmatramo“, rekao je Sabaka. “Upravo to nam pomaže pri izradi modela i predviđanja.”

Izvor: N1