Nobelova nagrada za fiziku Alanu Aspektu, Džonu F. Klauzeru i Antonu Zelingeru

Nagradu su dobili „za eksperimente sa upletenim fotonima, utvrđivanje kršenja Belovih nejednakosti i pionirske nauke o kvantnim informacijama“.

Alain Aspect, Džon Klauzer i Anton Zeilinger su sproveli revolucionarne eksperimente koristeći zapletena kvantna stanja, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica čak i kada su razdvojene.

Njihovi rezultati su otvorili put za novu tehnologiju zasnovanu na kvantnim informacijama.

Neopisivi efekti kvantne mehanike počinju da nalaze primenu. Sada postoji veliko polje istraživanja koje uključuje kvantne računare, kvantne mreže i sigurnu kvantno šifrovanu komunikaciju.

Jedan od ključnih faktora u ovom razvoju je kako kvantna mehanika dozvoljava da dve ili više čestica postoje u takozvanom zamršenom stanju.

Ono što se dešava sa jednom od čestica u isprepletenom paru određuje šta će se desiti sa drugom česticom, čak i ako su udaljene.

Dugo se postavljalo pitanje da li je korelacija nastala zbog toga što čestice u isprepletenom paru sadrže skrivene varijable, uputstva koja im govore koji rezultat treba da daju u eksperimentu. Šezdesetih godina prošlog veka Džon Stjuart Bel je razvio matematičku nejednakost koja je nazvana po njemu.

To znači da ako postoje skrivene varijable, korelacija između rezultata velikog broja merenja nikada neće preći određenu vrednost. Međutim, kvantna mehanika predviđa da će određena vrsta eksperimenta narušiti Bellovu nejednakost, što će rezultirati jačom korelacijom nego što bi inače bilo moguće.

Džon Klauzer je razvio ideje Džona Bela, što je dovelo do praktičnog eksperimenta. Kada je izvršio merenja, oni su podržali kvantnu mehaniku tako što su jasno narušili Bellovu nejednakost. To znači da se kvantna mehanika ne može zameniti teorijom koja koristi skrivene varijable.

Neki propusti ostali su nakon eksperimenta Džona Klauzera. Alain Aspect je razvio postavku, koristeći je na način koji je zatvorio važnu rupu. Bio je u mogućnosti da promeni podešavanja merenja nakon što je upleteni par napustio svoj izvor, tako da podešavanje koje je postojalo kada su emitovane nije moglo da utiče na rezultat.

Koristeći rafinisane alate i duge serije eksperimenata, Anton Zeilinger je počeo da koristi zapletena kvantna stanja. Između ostalog, njegova istraživačka grupa je demonstrirala fenomen nazvan kvantna teleportacija, koja omogućava da se kvantno stanje pomera od jedne čestice do jedne na daljinu.ž

„Postaje sve jasnije da se pojavljuje nova vrsta kvantne tehnologije. Vidimo da je rad laureata sa zapetljanim stanjima od velike važnosti, čak i izvan fundamentalnih pitanja o tumačenju kvantne mehanike“, kaže Anders Irbek, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku.

Tweets by NobelPrize

Prethodni dobitnici

Šukuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi prošle godine dobili su Nobelove nagrade za fiziku, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.

Šukuro Manabe i Klaus Haselman postavili su temelj našeg znanja o Zemljinoj klimi i kako čovečanstvo na nju utiče, a Đorđo Parizi je nagrađen za svoj revolucionarni doprinos teoriji neuređenih materijala i slučajnih procesa, navodi se u obrazloženju.

Kako se dalje navodi, Sukuro Manabe i Klaus Haselman zaslužni su za fizičko modeliranje klime na zemlji, kvantifikovanje promnljivosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja, a Đorđo Parizi za uzajamno dejstvo nereda i fluktuacija u fizičkim sistemima od atomskih do planetarnih razmera.

Prema obrazloženju komisije za dodelu nagrade vredne 10 miliona švedskih kruna ili oko milion evra, nagrade su dodeljene za “revolucionarni doprinos našem razumevanju složenih Sistema”.

Sukuro Manabe pokazao je kako povećani nivoi ugljen-dioksida u atmosferi dovode do povećanja temperature na površini Zemlje. Šezdesetih godina prošlog veka vodio je razvoj fizičkih modela klime na Zemlji i bio je prva osoba koja je istražila interakciju između ravnoteže zračenja i vertikalnog transporta vazdušnih masa.