Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu Svanteu Pabu

Čovečanstvo je oduvek bilo zaintrigirano svojim poreklom. Odakle dolazimo i u kakvom smo srodstvu sa onima koji su došli pre nas? Šta nas, Homo sapiensa, čini
drugačijim od drugih hominina?

Svojim pionirskim istraživanjem, Svante Paabo je postigao nešto naizgled nemoguće: sekvencioniranje genoma neandertalca, izumrlog rođaka današnjih ljudi.

Takođe je napravio senzacionalno otkriće ranije nepoznatog hominina, Denisovca.

Važno je da je Paabo takođe otkrio da se transfer gena dogodio sa ovih sada izumrlih hominina u Homo sapiens nakon migracije iz Afrike pre oko 70.000 godina. Ovaj drevni protok gena do današnjih ljudi danas ima fiziološku važnost, na primer utiče na to kako naš imuni sistem reaguje na infekcije.

Peabovo osnovno istraživanje dovelo je do potpuno nove naučne discipline; paleogenomika.

Otkrivajući genetske razlike koje razlikuju sve žive ljude od izumrlih hominina, njegova otkrića pružaju osnovu za istraživanje onoga što nas čini jedinstvenim ljudima.

Tweets by NobelPrize

Prethodni dobitnici

Prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za za fiziologiju ili medicinu su Amerikanci Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan zbog otkrića receptora za temperaturu i dodir, saopštio je Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije nauka danas u Stokholmu.

2021. godine nobelova nagrada dodeljena je dvojici naučnika koji su svojim istraživanjima otkrili receptore za temperaturu i dodir, što su sposobnosti koje pomažu čoveku da ostvari interakciju sa svetom oko sebe.

Džulijus i Pataputijan istraživali su o tome kako se pokreću nervni impulsi tako da se pritisak i temperatura mogu percipirati.

Pitanje kako osećamo svet somatskim osećanjem fascinira čovečanstvo milenijumima. U 20. veku postalo je jasno da dodir i temperatura aktiviraju različite vrste živaca u koži.