Otapanje glečera moglo bi da oslobodi tone bakterija, neke bi mogle biti opasne

Glečeri su velike mase leda nastale stotinama ili hiljadama godina, a zbog klimatskih promena sada se tope alarmantnom brzinom. Zbog njihovog topljenja porastao je i nivo mora. Istraživači sa Univerziteta Aberistvit proučavali su vodu iz glečera širom Evrope, Severne Amerike i sa dve lokacije na Grenlandu.

Za 80 godina 100.000 tona mikroba moglo bi da završi u vodi

Kažu da je njihova studija još jednom pokazala da se klimatskim promenama moramo uhvatiti u koštac što je pre moguće. Istraživački tim procenjuje da bi u narednih 80 godina više od 100.000 tona mikroba moglo biti pušteno u vodu. Taj broj se može uporediti sa brojem svih ljudskih ćelija na Zemlji.

Mikrobiolog dr Arvin Edvards rekao je da je ovo istraživanje po prvi put pokazalo koliko je zapravo mikroorganizama „zarobljeno“ u glečerima. Od toga koliko će se brzo istopiti, odnosno koliko će se planeta zagrejati, zavisiće broj oslobođenih mikroorganizama“, dodao je on.

Proračuni tima su zasnovani na scenariju „umerenog“ zagrevanja, koji je razvio IPCC međunarodni panel stručnjaka za klimu. Procenjuju da će temperatura na Zemlji porasti u proseku za 2 do 3 stepena Celzijusa do 2100. godine.

Voda glečera mogla bi značajno uticati na kvalitet vode

Povećanje protoka vode iz glečera u svetske reke, jezera i mora moglo bi značajno da pogorša kvalitet vode, objašnjava Edvards. Ali posle nekoliko decenija glečeri će se potpuno otopiti. „U svetu postoji oko 200.000 slivova koji se napajaju glacijalnom vodom. Neki od njih su veoma osetljive sredine slabo razvijene u pogledu hranljivih materija“, tvrdi on.

„Drugi su izvor prihoda za milijarde ljudi čiji opstanak zavisi od vode koja dolazi iz ovih glečera. Glečere smatramo ogromnim rezervama vode, ali treba da budemo svesni da su i oni posebni ekosistemi“, dodao je on. Kaže da u glečerima ima na hiljade mikroorganizama, od kojih bi neki mogli biti opasni za ljude. Rizik od toga je veoma mali, ali ga još treba detaljno istražiti“, zaključuje on, prenosi Index.hr.

Istraživač glečera dr Tristram Irvin-Fin kaže slično: „Tokom narednih par decenija će doći do topljenja glečera, treba da poradimo na našim saznanjima o stanju i sudbini ovih ekosistema. Kada ovo bolje razumemo, moći ćemo bolje da predvidimo uticaj klimatskih promena na glečere i mikroorganizme koje će njihovo otapanje ispustiti u životnu sredinu.“

Nalazi ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Communications Earth & Environment.