Teorija o nastanku Meseca dovedena u pitanje: Švajcarski naučnik tvrdi da je pronašao dokaze koji je opovrgavaju

Međutim, nova studija koju je vodio naučnik Paolo Sosi sa švacarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu (ETH Zürich) dovodi u pitanje ovu teoriju, sugeririšući da dokazi za nju nisu tako jasni kao što se dosad verovalo.

Tragovi velikog udara zapravo ne postoje?

Stene iz Zemljinog omotača i Meseca ne razlikuju se na bazi svakog izotopskog merenja koje prati poreklo materijala u Sunčevom sistemu, objasnio je Sosi. Njegov tim pregledao je sve aktuelne geofizičke i geohemijske dokaze i nije pronašao nikakav trag udarca. Prema Sosiju, izotopske sličnosti između Zemlje i Meseca ne bi postojale da je došlo do takvog sudara jer bi se očekivale razlike u izotopskim merenjima. Ipak, takve razlike između Zemlje i Meseca nisu otkrivene, naglasio je, prenosi Zimo.

Iako to ne opovrgava u potpunosti teoriju velikog udara, izaziva velike sumnje u ovu teoriju. Sosijeva analiza (dostupna ovde), koja će biti uključena u publikaciji „Rasprava o geohemiji“ (Treatise on Geochemistry) za 2024. godinu, naglašava da su dva nebeska tela možda nastala zajedno od istog materijala. U tom scenariju ne bi bilo potrebe za nekim trećim nebeskim telom koje bi objasnilo poreklo Meseca.

Jedinstven par u Sunčevom sistemu

Zemlja i njen Mesec jedinstveni su u našem Sunčevom sistemu. Mesec, koji je veliki gotovo kao i planet Merkur, stabilizuje Zemljinu rotaciju i pomaže u stvaranju okeanskih plima. Bez njega bi Zemlja bila drugačija, možda čak i negostoljubiva planeta. Ovi faktori podstiču naučnike da nastave da istražuju poreklo Meseca.

Tokom ranih haotičnih dana Sunčevog sistema, pre otprilike 4,5 milijardi godina, sudari su bili uobičajeni. Hipoteza velikog udara favorizovana je zbog učestalosti takvih ranih udara. No, ekstremna sličnost u izotopskim merenjima između Zemlje i Meseca dovodi u pitanje ovu teoriju.

U početku je ova podudarnost pronađena samo za izotope kiseonika, rekao je Sosi te dodao da su izotopske sličnosti sada potvrđene za elemente poput hroma, titanijuma, gvožđa i kalcijuma. Verovatnoća da se to moglo dogoditi slučajnošću astronomski je mala, napomenuo je Sosi.

Dalja istraživanja unutrašnjosti Meseca mogla bi dati više odgovora. Hemijski i izotopski dokazi sada su dovoljno jaki da mogu pomoći u otkrivanju mehanizama formiranja Meseca, zaključio je na kraju švajcarski naučnik.