Stara oprema, manjak sigurnosti i beskonačan entuzijazam: Kako se kali nauka u Srbiji?

Glavnu prepreku pri odluci mladih ljudi da se aktivno bave naukom predstavlja nesigurnost, kako po pitanju zaposlenja, tako i oko sticanja zvanja. Sledeći važan faktor igra finansijska nadoknada, koju će većina oceniti kao neproporcijalnu naspram udela rada.

Ipak, u Srbiji postoji veliki broj mladih osoba koje ostvaruju izuzetne rezultate, radeći na staroj opremi, teškoj za održavanje. Ono što ih pokreće jeste entuzijazam koji uspeva da „potkrpi“ rupe uzrokovane tehnološkim manjkavostima.

Uprkos brojnim brigama, nauka im, kako kažu, pruža slobodu i zadovoljenje osećaja radoznalosti.

„U istraživanju najviše volim što imam slobodu i prostor za kreativnost pri osmišljavanju i tumačenju eksperimenata“, kaže za Danas Ivana Vasiljević, asistentkinja na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ivana ističe da u Srbiji naučnici uspevaju domišljatošću i entuzijazmom da nadomeste ograničenja budžeta, a nekad i opreme.

„Bilo bi lepo kada bismo bili bolje povezani sa privredom, na taj način bi uspešni eksperimenti imali i praktičan doprinos“, sugeriše naša sagovornica.

Sa njom se slaže i Veljko Blagojević, istraživač saradnik Instituta „Torlak“, dodajući da bavljenje naukom ipak nudi izvesne prednosti.

„Sa jedne strane, Srbija nema razrađen sistem vrednovanja naučne delatnosti – oprema je zastarela i teška za održavanje, dok su viši kadrovi pretežno restlovi iz davno prošlih era koje je gotovo nemoguće ubediti u prolazak vremena. Međutim, naučni posao pruža ogromnu slobodu u organizaciji, tempu,i tematici rada (ograničeno gorepomenutim višim kadrovima, naravno), kao i nepregledne mogućnosti za razvoj i zadovoljenje urođenog osećaja radoznalosti“, istakao je biolog.

Na otežane uslove za rad osvrnula se i Slađana Savić, asistentkinja na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dok bi Katarina Živančević, magistar farmacije, situaciju opisala u tri reči – „Borba sa vetrenjačama“.

„Teško reći da svi mladi naučnici u Srbiji imaju svetske uslove za rad i da je posao na institutu ili fakultetu veoma unosan. Ipak, poznajem sjajne istraživače i istraživačice koji imaju neverovatne rezultate, zavidnu karijeru i nepopravljiv entuzijazam. Oni su prava inspiracija“, kazala je Savić. 

Mišljenja je, ipak, da ovakvi ljudi nisu rezultat stalne finansijske, karijerne, pa i ljudske podrške, već da se razvijaju uprkos pomenutim uslovima.

Istraživanja su pokazala da je među mladima rasprostranjena želja da odu iz zemlje i u tom smislu mladi iz Srbije prednjače u odnosu na mlade iz ostalih zemalja u regionu.

Želja za boljim životnim i standardom spada u neke od glavnih razloga za emigraciju, što pokazuju i naši intervjui namenjeni rubrici „Naši ljudi u svetu“.

„Volela bih da se nakon stručnog usavršavanja vratim u svoju zemlju. Jedini uslov za to je stabilan posao u struci, sa platom od koje bih sebi (i svojoj porodici) mogla da priuštim pristojan i dostojanstven život“, kazala je Sara Knežević, doktorantkinja fizičke hemije na Univerzitetu u Bordou.

O ekonomskim problemima prilikom bavljenja naukom u Srbiji govorila je i Dženeta Halilović, doktorantkinja Nanyang Tehnoločkog Univerziteta.

„Nastavljati bez finansijske podrške studije u Beogradu bilo je nemoguće. Mislim da bi situacija u Srbiji morala drastično da se promeni da bih razmišljala o povratku, da se ulaže u nauku, da se i nauka i žene u nauci cene više, da se mladima da više mogućnosti za zaposlenje, napredovanje i normalan život bez članske karte ili dobre veze. Iskreno, ne mislim da je bilo šta od toga na vidiku, na moju žalost“, govorila je Dženeta.

Podsećamo, ove godine održani su brojni protesti naučnih radnika, koji su imali zahteve da postoji jednaka plata za jedak rad i obezbeđen siguran posao.

Čini se da bi to bili i uslovi za ostajanje više mladih naučnika u našoj zemlji.