Večeras “padaju zvezde”: Odakle je najbolje posmatrati meteorski roj i kako možete doprineti nauci?

O tome šta su u stvari meteorski rojevi koje sa Zemlje primećujemo kao nebo puno sjaja, odakle su najbolje vidljivi, ali i kako možemo svojim posmatranjem učestvovati u naučnim istraživanjima, razgovarali smo sa Dušanom Pavlovićem, naučnim edukatorom i komunikatorom i autorom podkasta “Radio Galaksija”.

Šta su meteorski rojevi?

Pavlović objašnjava da, kao što samo ime kaže, meteorski rojevi predstavljaju pojavu meteora na nebu, i tada se tokom noći uočava mnogo više meteora nego što se inače može videti tokom godine.

“Međutim, nisu u pitanju rojevi poput roja pčela ili roja komaraca, već mnogo uređenija astronomska pojava određena kosmičkim poreklom čestica prašine. Te čestice svojim prolaskom kroz atmosferu stvaraju svetlost koju mi na površini zemlje vidimo kao meteore ili, kako se u narodu kaže, zvezde padalice”, slikovito objašnjava naučni komunikator.

On ističe da meteori koji pripadaju jednom meteorskom roju, svi prividno dolaze iz iste male oblasti na nebu.

“Tako, kada ih ima puno, stičemo utisak da zrače iz te jedne male oblasti, koju zbog toga zovemo radijant”, kaže Pavlović.

Ipak, najviše svetlećih tačkica vidljivo je tokom takozvanog maksimuma aktivnosti, koji će se dogoditi večeras.

Kako oni nastaju?

Iako ih neretko viđamo, malo ko zna zbog čega se ponekad javlja toliko svetlećih tačkica odjednom.

Naš sagovornik objašnjava da meteorski rojevi zapravo nastaju oslobađanjem čestica prašine sa kometa, u periodima kada komete prolaze blizu Sunca, ili sa asteroida, procesima sudara i raspadanja.

“Nakon što led na kometama počne da sublimira (da prelazi iz čvrstog u gasovito stanje), prašina koja je sastavni deo kometa se oslobađa i nastavlja da se kreće po približno istoj putanji po kojoj se kometa kreće oko Sunca. Kada se na tom putu čestice prašine susretnu sa Zemljom, u interakciji sa Zemljinom atmosferom nastaje svetlosna pojava koju zovemo meteor”, predočava naučni edukator.

On nastavlja da se tako u Svemiru mnoštvo čestica, koje potiču sa istog matičnog tela, kreću oko Sunca u formi roja (ili potoka), sa puno različitih struja čestica koje su nastale pri različitim prolascima komete kroz perihel.

“U tom kontekstu, pod meteorskim rojem možemo da podrazumevamo i potok čestica u samom Svemiru”, dodaje Pavlović.

Koja su najbolja mesta i uslovi za posmatranje?

Pavlović ističe da su najbolja mesta za posmatranje meteora na visokim planinama, daleko od gradova i njihovog svetlosnog zagađenja, na mestima gde nema mnogo vlage i gde je horizont maksimalno otvoren – gde nebo nije zaklonjeno šumom, stenama i zgradama.

“Dobar pomoćnik za pronalaženje mesta za astronomska posmatranja je mapa svetlosnog zagađenja koju možete pronaći na ovom linku. Tu možete detektovati otvorena prostranstva na planinama u regionima – delovi gde je mapa tamna –  i eto pogodne lokacije za posmatranje”, uputio je Pavlović.

Takođe, da biste uspeli da vidite veliki broj meteora, potrebno je da se poklope i neki drugi uslovi koje nismo u stanju da kontrolišemo.

“Jedan od najnezgodnijih ometača posmatranja je Mesec. Mesec, u fazi punog Meseca i bliskim fazama, svojim sjajem povećava pozadinski sjaj neba, ometa nas kada je na nebu svojim blještavim sjajem, ponaša se kao reflektor koji nas ometa da vidimo manje sjajne objekte na nebu među kojima su, naravno, i meteori. Ove godine je Mesec u punoj fazi upravo u periodu kada je aktivnost Perseida maksimalna, pa uslovi za posmatranje nisu najbolji. To znači da smo uskraćeni za posmatranje slabih meteora, a s obzirom da su Perseidi takav roj da nemaju puno sjajnih meteora, ovo značajno utiče na naše posmatranje aktivnosti i uživanje u mnogobrojnim meteorima na nebu”, objasnio je naučni komunikator.

Uputstvo za pravilno posmatranje

Naš sagovornik ističe da je najjednostavniji način posmaranja vizuelni – legnete na livadu i golim okom pokušavate da vidite što više meteora.

Ipak, kako kaže, potrebno je i znati šta tačno i kako posmatrati.

“U slučaju praćenja aktivnosti meteorskih rojeva, potrebno je da znate kako da prepoznate da li meteor pripada posmatranom meteorskom roju ili ne, kao i da znate kako da procenite njegov sjaj. Sjaj određujemo tako što pokušamo da ga uporedimo sa sjajem okolnih zvezda. Naravno, moramo znati sjaj zvezda, ali to je nešto što se brzo uči i što se u svakom momentu može pronaći u knjigama, atlasima, na internetu”, kaže Pavlović.

Amaterski doprinos naučnom proučavanju

“Sve ove tehnike posmatranja su relativno jednostavne, a naročito vizuelno posmatranje meteora, i to čini ovu oblast izrazito pogodnom za amatersko bavljenje astronomijom”, objašnjava naučni komunikator.

On ističe da vam nije potrebno ništa više osim vreće, podloge za vreću, papirića i grafitne olovke kako biste dati doprinos naučnoj zajednici koja koristi posmatračke podatke.

“Naučnicima su ovi podaci dragoceni pri modelovanju fizike koja stoji iza kretanja meteorskih rojeva, izbacivanja čestica prašine sa kometa i ultimativno, predviđanjem aktivnosti rojeva u budućim susretima sa Zemljom”, upućuje nas sagovornik, naglašavajući da je ipak jako važno razumeti metodologiju i standardizacije koje se koriste pri posmatranjima i beleženju podataka.

Pavlović kaže da je u tome od velike pomoći Međunarodna meteorska organizacija (International Meteor Organization, IMO), koja je krovna organizacija za posmatranje meteora i koja sakuplja podatke, a na čijem sajtu možete pronaći najbolje i proverene informacije o aktivnostima rojeva, osobinama, događajima tokom godine, ali i uputstva za posmatranja, beleženje podataka, slanje podataka i analizu.

Zvezde padalice i zvezde repatice

Većina ljudi mišljenja je da su takozvane zvezde padalice ili zvezde repatice prave zvezde, koje prilikom “umiranja” padaju na zemlju.

Danasov sagovornik objašnjava da su “zvezde padalice” zapravo meteoridi koji u interakciji sa atmosferom Zemlje proizvedu svetlost koju mi vidimo kao zvezdu koja “pada”.

Kako kaže, one su narodni naziv za pojavu meteora i tako se zovu zato što deluje kao da se zvezda koju smo do prethodnog momenta mogli da vidimo kao nepomičnu svetlu tačku na nebu, “otkačila” i pala.

“Zvezde repatice su druga pojava. One su objekti koji liče na zvezde, prividno su nepomične na nebu, a prati ih magličasti svetli rep. U pitanju su komete, ogromne grudve leda i prašine koje kada dođu blizu Sunca puštaju svoje repove jonizovanog gasa i prašine”, predočio je autor podkasta “Radio Galaksija”.

Da li meteori mogu biti opasni po Zemlju?

Naš sagovornik kaže da meteori mogu biti opasni po našu planetu, ali samo ako su u pitanju džinovska tela poput kometa i asteroida, prečnika nekoliko kilometara.

“Tada čak mogu da pokrenu proces masovnog izumiranja vrsta, kao pre oko 67 miliona godina”, rekao je Pavlović osvrćući se na davnu prošlost.

On objašnjava da svako čvrsto telo, bilo ono čestica prašine, gvožđeviti asteroid ili jezgro komete, pri prolasku kroz atmosferu stvara burne procese koji rezultuju svetlosnom pojavom koju, generalno, zovemo meteor.

“Međutim, meteori u uskom smislu te reči potiču od sitnih čestica, do jednog metra u prečniku. Čak i takva, naizgled velika tela, metarskih dimenzija, dok dođu do površine Zemlje izgube ogroman deo svoje mase (ako ne i svu masu) i spadnu na „kamenčić“ koji može da napravi mali krater, a često i samo lagano padne pod dejstvom gravitacije Zemlje, potpuno hladan, bez rizika da napravi veliku štetu, osim ako ne pogodi direktno nekoga ili nešto – automobil, prozor, krov”, objasnio je sagovornik, skrećući pažnju na to da je verovatnoća da se ovo desi ekstremno mala.

Za kraj napominje da do opasnosti veoma retko dolazi.

“Opasni su asteoridi i komete koji padnu na Zemlju, ali takve pojave su ekstremno retke, dešavaju se jednom u 100 miliona godina”, zaključio je Dušan Pavlović.

Koji meteorski rojevi još postoje?

Pored Perseida, postoji još meteorskih rojeva (poput Geminida, Leonida, Eta-Akvarida, Lirida, itd), i Perseidi nisu najaktivniji roj koji možemo da posmatramo sa Zemlje. Na primer, Geminidi su mnogo spektakularniji i aktivniji, ali s obzirom da je njihova aktivnost tokom decembra, nije ih tako lako posmatrati zbog toga što su noći hladne, pa su Perseidi, kao letnji roj, preuzeli titulu najpopularnijeg meteorskog roja upravo zbog toga što mnogo ljudi tokom leta zbog toplog vremena ostaje napolju, posmatra nebo i prisustvuje povećanoj aktivnosti meteora.