Izvor: Twitter (@Rainmaker1973)Da bi ste znali zašto nebo postaje narandžasto pri zalasku sunca, morate prvo znati zašto je nebo plavo. Nebo je plavo ne zato što atmosfera upija druge boje, već zato što atmosfera ima tendenciju da rasprši svetlo kraće talasne dužine (plavo/plavo) više nego svetlo duže talasne (crveno) dužine, piše meteorologiaenred.com, prenosi N1.
Plava sunčeva svetlost je difuznija u odnosu na druge boje, pa je nebo tokom dana plavo.
Kada sunce zađe, svetlost mora putovati dalje kroz atmosferu nego kada sunce izlazi, tako da jedino obojeno svetlo koje se ne raspršuje je dugotalasna crvena svetlost.
Ovo rasipanje svetlosti se naziva Rejlijevo rasejanje.
Stunning sunset
This happens because of a phenomenon called Rayleigh scattering: cirrus clouds scatter the longer, red wavelengths of light and give the sky an orange or reddish hue
[📹 jiangzhibin24 姜志斌]pic.twitter.com/w1SZxK2zGA
— Massimo (@Rainmaker1973) August 16, 2023
Cirusni oblaci rasipaju duže, crvene talasne dužine svetlosti i daju nebu narandžastu ili crvenkastu nijansu.
Možemo odgovoriti i zašto su oblaci beli.
Čestice ovih materijala odgovorne za raspršivanje svetlosti veće su od talasne dužine svetlosti. Kao rezultat, sve boje svetlosti se raspršuju u približno istoj količini. Ovo važi za sve bele predmete, kao što su šećer i mleko. Većina raspršenja svetlosti u mleku je zbog lipida (masti). Kada bi se masnoća uklonila, mleko ne bi raspršilo istu količinu svetlosti, što verovatno objašnjava zašto obrano mleko izgleda manje belo, a više sivo.
Boje koje možemo videti zovu se vidljivi spektar, ali van njega ima mnogo više svetlosti.
Da, to takođe znači da postoji mnogo više boja nego što mi percipiramo. Na svom putovanju na Zemlju, svetlost se prati jedna za drugom sve dok ne uđe u atmosferu i tada počinje fantazija, čudo i nauka, piše meteorologiaenred.com.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
