Društvenim mrežama ponovo se proširila vest o studentu koji je preminuo nakon što je pojeo testeninu kuvanu pet dana ranije i ostavljenu na stolu. Umro je od bakterija koje su se razvile u nepropisno uskladištenoj hrani.
Poslednjih nedelja, vest iz 2008. godine pojavila se na društvenim mrežama i ponovo izazvala paniku. Tačnije, upozorila je na opasnost od konzumiranja podgrejanog zaostalog skroba, posebno pirinča i testenina, koji nisu pravilno uskladišteni.
Priča, prvi put objavljena u Journal of Clinical Microbiology, govori o smrti briselskog studenta koji je pojeo tanjir podgrejanih špageta. Navodno ih je ostavio na stolu pet dana, van frižidera, i umro od trovanje hrane, 10 sati nakon što ih je podgrejao i pojeo.
U slučaju nesrećnog učenika radilo se o trovanju hranom izazvanom bakterijom Bacillus cereus. Neklijali organizam se često nalazi u zemljištu i skrobnoj hrani, ali se uglavnom povezuje sa kuvanim pirinčem, pa otuda i naziv sindroma.
„Ovaj mikroorganizam obično ne izaziva bolest. Ali posle kuvanja, spore mogu da proklijaju, postanu aktivne i počnu da proizvode toksine od kojih se ljudi razbole“, objasnila je dr Elen Šumaker, stručnjak za bezbednost hrane i direktor programa Bezbedne ploče na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
Da bi se izbegao razvoj bakterija, stručnjaci preporučuju izbegavanje držanja hrane na temperaturama između 5 i 60 stepeni Celzijusa duže od 4 sata. Što znači da svu hranu treba držati u frižideru. Važno je napomenuti da iako proces klijanja može početi tokom kuvanja, on se nastavlja dok je hrana na sobnoj temperaturi.
Organizam preživljava proces kuvanja, a zatim brzo raste u hrani koja nije pravilno ohlađena. Jednom kada organizam dostigne relativno visoke koncentracije (stotine hiljada ili milione organizama), može izazvati bolest infekcijom ili proizvodnjom toksina stabilnog na toplotu. Kada ljudi progutaju organizam ili toksin, oni se razbole, dodao je dr Donald Šafner, profesor i stručnjak za nauku o hrani na Rutgersu, jednom od vodećih američkih istraživačkih univerziteta.
Škrobna hrana na sobnoj temperaturi?
Jednom kuvana, hrana je zrela za klijanje spora – osim ako se hrana odmah ohladi, što bi sprečilo razmnožavanje aktivnih bakterija.
Opšta zdravorazumska preporuka je da kuvanu hranu ostavite na sobnoj temperaturi najviše dva sata. Važno je brzo ohladiti hranu, s obzirom na temperaturni prozor u kojem bakterije napreduju, rekao je Schaffer.
Savetuje da se velike porcije hrane podele na manje porcije pre čuvanja u frižideru. Takođe treba da proverite da li je frižider podešen ispod 5 stepeni Celzijusa.
Simptomi ove vrste trovanja hranom
Uopšteno govoreći, simptomi „sindroma prženog pirinča“ su slični onima koji se javljaju kada se reaguje na druge vrste trovanja hranom (povraćanje, dijareja, mučnina, grčevi u stomaku itd).
„Za razliku od drugih bakterija koje izazivaju trovanje skoro odmah nakon konzumiranja, bakterija Bacillus cereus može izazvati reakcije 30 minuta do 5 sati nakon konzumiranja. Dijareja bi mogla da počne 8 do 16 sati nakon konzumiranja kontaminirane hrane“, rekla je dr Šumaker.
Iako ne postoji lek koji bi pomogao kada se sindrom pojavi, najvažniji način da ostanete zdravi i da se borite protiv njega, kažu stručnjaci, jeste da ostanete hidrirani. U teškim slučajevima, kada povraćanje i dijareja traju satima, preporučljivo je otići u bolnicu.
Iako je odlučeno da je smrt briselskog studenta izazvala bakterija Bacillus cereus, dr Šafner ističe da je veoma retko da ova vrsta trovanja hranom dovede do smrti, prenosi ordinacija.hr.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.