Neandertalci su bili kadri da ubiju plen sa distance (2. deo)

Od bacača se očekivalo da uz pomoć pomenutih replika pogode plastove sena sa različitih distanci. Ovi sportisti pogodili su metu u samo 25% pokušaja sa udaljenosti od deset metara. Ali ostvarili su identičan postotak preciznosti i kad je meta bila dalja za pet metara, a sa udaljenosti od 20 metara uspeli su da pogode metu u 17% slučajeva. Koliko god delovali nisko, ovi procenti uspešnosti veoma su iznenadili istraživače.

Zahvaljujući eksperimentu, ispostavilo se da su koplja iz Šeningena mogla da budu bacana sa duplo veće distance nego što su naučnici ranije verovali. Ali i da budu efikasna – budući da su istraživači utvrdili da su koplja pogađala metu sa silinom dovoljnom da se ubije velika životinja.

To znači da neandertalci nisu bili isključivo ograničeni na ubadanje plena iz neposredne blizine, već su u lovu mogli da koriste različite vrste strategija – kao što je to bio slučaj sa homosapiensom.

„Ovo zaista otvara čitav repertoar različitih ponašanja neandertalca prilikom lova. Imamo sve više i više dokaza o tome koliko su samo pametni bili neandertalci“, navodi Milks.

„Oduvek smo se oslanjali na oruđa i proširivali svoje sposobnosti putem tehničkih inovacija“, navodi Mat Poup, koautor ove studije i naučnik sa Londonskog univerzitetskog koledža.

„Razumevanje trenutka kada smo prvi put razvili sposobnost da ubijemo sa udaljenosti stoga je mračan, ali važan momenat u našoj priči.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs