Nega i zaštita voćnih zasada

U ovom jesenjem periodu potrebno je obaviti radove u voćnjaku, koji imaju za cilj da pripreme stabla za predstojeću zimu i da smanji infekcioni potencijal prezimljujućih bolesti i štetočina za narednu proizvodnu sezonu. U ovom periodu treba obaviti uklanjanje svih bolesnih, suvih, polomljenih i oštećenih grana, mumificiranih plodova, opalog lišća, zatim izneti iz zasada i zapaliti. Na ovaj način, tj. mehaničkim čišćenjem zasada voća, sprečavamo prezimljavanje prouzrokovača bolesti i štetočina kojih najviše ima upravo na takvim granama, opalom lišću i drugo….

Jesenje – plavo prskanje voća bi trebalo obaviti nakon berbe kada biljka počne sa odbacivanjem lista. Za tu svrhu mogu se koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid, mada prednost dajemo preparatima na bazi bakar-oksihlorida i bakar-hidroksida. Utrošak vode po hektaru treba da je 1200-1500 za voćnjake. Ova povećana količina vode je potrebna kako bi što bolje okupali voćke, odnosno pokrili sve delove biljaka i na taj način obezbedili što bolje i efikasnije delovanje bakarnih preparata. Plavo prskanje može da se izvede i nakon što biljka odbaci celokupnu lisnu masu. Treba voditi računa da se prskanje izvede po što stabilnijem vremenu – bez vetra, kao i da temperatura vazduha u vreme prskanja nije ispod 10 stepeni.

Osnovna namena ovog prskanja je: 1 ) Dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na drugi način; 2) Sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka. To se infekcije koje izazivaju sledeći patogeni: a) Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum (prouzrokovač rak rana i izumiranje grana koštičavog voća), zatim, b) Stigmina carpophilla – prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskva ;c) Grupa bioloških činilaca parazitne prirode koji prouzrokuju prevremeno-iznenadno sušenje (apopleksiju) kajsije; 3) Sigurnija i lakša zaštita breskve od kovrdžavosti lista breskve (prouzrokovač Taphrina deformans); 4 ) mnoge druge značajne bolesti, kao što su monilioze koštičavog voća, rogač šljive i drugo

Takođe, zimskim tretiranjem voćaka suzbijaju se i prezimljavajuće forme insekata, kao i mnogi pregljevi (Acarinae), ali i mahovine i lišajevi, kojima su vrlo često obavijena stabla voćaka, naročito šljive. Svako prodiranje bilo kog od ovih patogena u drvo voćke neminovno dovodi do slabljenja njene snage, manjeg roda u narednoj vegetaciji i do skraćivanja dužine života voćke i dužine eksplatacije zasada. Takođe, veoma značajna i stara mera koja se još uvek primenjuje i korisna je naročito u zasadima koštičavih voćnih vrsta, tj. zasadima šljive je krečenje voćaka. Krečenjem debla voćki, račvišta i donjih delova ramenih grana štiti se voćka od pucanja kore i nastajanja rana tokom zimskog perioda kada ima oscilacija temperatura. Veoma je bitno ovu meru izvesti na vreme tokom novembra ili decembra jer do temperaturnih kolebanja koja izazivaju pucanje kore na deblu najčešće dolazi krajem januara i tokom februara . Prolećno krečenje koje pojedini proizvođači obavljaju u martu i aprilu nema efekat u sprečavanju pucanja kore debla. Pored kreča može se dodati sumpor u prahu i kuhinjska so, a odnos u smesi je sledeći 5 kg kreča , 0.5 kilograma kuhinjske soli i 0.2 kg sumpora u prahu. Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja a sumpor ima i zaštitno dejstvo. Premazivanje smesom obaviti posle nekoliko dana i po lepom vremenu. Osim sprečavanja pucanja kore debla i zaštitnog delovanja koje ispoljavaju kreč i sumpor , premazivanjem u stabla belom bojom, utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije, što može pomoći u izbegavanja poznih prolećnih mrazeva…

Autorka je dipl. inž. polj. savetodavac PSSS Novi Pazar