Ko je bio čovek koji je smislio recept za „Plazmu“: Majstor sa neobičnom životnom pričom

Tutavac je jedno vreme bio i tehnički direktor „Bambija“, a bio je istinski majstor svog zanata, koji je u industriji ostavio veliki trag, piše Nova.rs.

„Domaćica je moj prvenac, diplomski rad. Odatle su počela sva moja razmišljanja o novim proizvodima, itd. Domaćica je, posle Plazme, najprodavaniji keks na jugoslovenskom tržištu. Svi su posle to kopirali i davali ime Domaćica, jer se to ranije nije štitilo, tako da se sad Domaćica, kao i Plazma radi u raznim varijantama“, govorio je Tutavac za RTV Biser.

Nakon završene osnovne škole u Opuzenu u Hrvatskoj, pohađao je pletarsko-stolarsku školu. Ali je onda sindikat Hrvatske raspisao konkurs za dva keksara i još dva druga profila u Zagrebu.

Tako je počeo da se obučava u Krašovoj školi. Nakon tri godine je postao školovani keksar.

Doselio se u Leskovac, a onda iz Leskovca u Požarevac, gde je postao jedan od osnivača „Bambija“.

U to vreme, Momčilo Filipović, tada direktor leskovačkog “Tome Kostića” želeo je proizvede najbolji keks. Upoznao je Miloša Reljina, tehnologa koji je govorio pet jezika. S njim je godinu dana obilazio evropske fabrike keksa.

Savršen keks našli su u fabrici “Plazmon” u Milanu, pričao je za Novosti. Raspitivali su se tada za licencu njihovog keksa i koliko bi ona koštala. Italijanski vlasnici su tada tražili pet odsto od proizvodnje, što je više nego dobra cena za italijanskog konditora.

„U fabrici Plazmon smo uočili linije za proizvodnju i zapamtili proizvođača iz Verone Tamo smo tražili da nam dostave ponudu za jednu liniju. Reljin je bio izuzetan pregovarač, a italijanski je znao savršeno. Uz opremu, dobijena je osnovna receptura, koju je Reljin tražio. To je bio uobičajeni postupak kod prodaje ovakve vrste opreme. Takvu recepturu su tehnolozi iz Bambija, uz nadzor inženjera Reljina, nadgradili i stvorili plazma keks. Otuda i zaštita tog keksa, kao industrijske svojine Bambija, a ne pojedinca“, objasnio je.

Tutavac je učestovovao u stvaranju recepta za Plazmu.

„Sve je to od mene poteklo. Moša i ja smo se dogovorili da radimo proizvode koji bi bili veće nutritivne vrednosti. Dobio sam neke časopise iz Amerike i video sam tamo sastav vitamina i minerala u jednom proizvodu za mršavljenje. I dalje, u tom razvoju došlo je do toga da se napravi kasnije jedan veliki proizvod“, rekao je za RTV Biser.

„Oblik i naziv Plazma keksa nisu moji, a recept i tehnologija su moji“, tvrdio je.

Receptura koju su Italijani dali, koju je doneo Momčilo Filipović za Plazmon, uopšte nema veze sa Plazmom koju je Tutavac napravio u to vreme, kako je on sam rekao u intervjuu.

„Plazmon nije imao soju, vitamine ni minerale u svom sastavu. Ja sam izvršio kombinaciju belančevina biljnog i životinjskog porekla u proizvodu. I to je nadgradnja. To nije napravio Plazmon. A što je naziv Plazmon – Plazma mali plagijat, tu sam ja posle imao problem i ja sam dogovorio sa Plazmonom da mi možemo da radimo Plazmu na Ju tržištu, a da ne možemo da izvozimo za Italiju. Ja sam isto tako tražio da Plazmon ne može da plasira svoj proizvod u Jugoslaviji. I to je bio dogovor“, govorio je Tutavac.

„Prva prava Plazma je iz linije izašla 1969. godine. Sve do te godine to nije bila ova Plazma. I tada je tu bilo malo polemike, jer su dva stručnjaka iz Žitostiga htela da nametnu tu drugu recepturu, koju je Moša Filipović doneo, pošto sam ja kao sabotirao (sa njegovom recepturom). Međutim, oni nisu uspeli tu ništa i napisali su da nisu za to i da oni to ne znaju. Onda sam ja napravio Plazmu kakvu treba, i to je to. Plazma je u to vreme imala sve komponente, sem koloidnog gvožđa. Bio je fero sulfat, umesto koloidnog gvožđa, tako da je ona imala malo drugačiji sastav, za nijansu. To je imalo svoj poseban ukus i miris i nije bila slatka, zato što sam ja “išao” sa drugim šećerima: sa dekstrozom, drugim komponentama. Da bude manje slatka, da može više da se pojede. To jeste suština Plazme, da ona nije nametljivo slatka“, dodao je u istom intervjuu.

Tutavac nijedan svoj proizvod nije patentirao.

“To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek”, rekao je u svom poslednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju.