Darbar trg… Centar Nepala, centar Katmandua – u kojem je vekovima sve na istom mestu i ništa se ne menja izuzev stranaca što vrve po trgovima, svetilištima i hramovima.
Darbar je mali trg velikih snova i još većih božanstava…
Po legendi granice između neba i zemlje nisu postojale. U to doba jedan nepalski kralj je uživao da igra šah.
Za partnera je najviše voleo boginju Taledžu, zaštitnicu kraljevske kuće.
A boginja je bila toliko lepa da je kralj više gledao u nju nego u tablu sa figurama.
U jednom trenutku, slučajno ili namerno, kralj je, pomerajući figuru, dodirnuo ruku prelepe Taledžu.
Boginja se toliko uvredila da je istog časa izjavila da više neće dolaziti u Nepal, ali pošto je ipak boginja i dalje će vršiti svoju dužnost i štititi narod i kraljevsku kuću na sasvim drugi način – preko svoje inkarnacije koja će se zvati Kumara Devi.
A kako je pronađu, pitaju stranci i istog časa dobijaju odgovor:
„Sveštenici na lice i telo stavljaju zastrašujuće maske, pa tako odeveni idu od sela do sela i obilaze svaku kuću u kojoj ima ženske dece od jedne do tri godine. Ukoliko nađu devojčicu koja pripada plemenu Sakija – ako se ona ne uplaši njihovog demonskog izgleda i pri tome ispuni još – 32 uslova – zaključuje se da su pronašli inkarnaciju boginje Taledžu. Odmah je prenose u prelepu palatu, Kumara Bahali, tamo je prihvataju žene vernice koje je hrane, kupaju, presvlače i obučavaju. Pošto je dotadašnja devojčica postala boginja, ona nikako ne sme da dodirne zemlju, pa je nose svuda gde treba. Okružena ženama i poslugom, nema svoje društvo, ne igra se i živi usamljeno. Nekad se pred narodom pojavi nekoliko puta godišnje“.
Nas dvoje smo imali sreću da je vidimo.
Nalazimo se u četvrtastom dvorištu. Prozori palate su ukrašeni duborezom. Čekamo deset minuta, pa dvadeset. Neko uzviknu: „Kumari!“ i na prozoru se ubrzo pojavi devojčica od 8-10 godina.
Lice joj je prekriveno upadljivom šminkom – naročito oči.
Odevena je raskošno u plamen crvenu nošnju sa ivicama ukrašenim zlatnim gajtanima. Dete – boginja, naslonjena na prozor gleda u nas ravnodušno, bez interesovanja. Sa vidljivim znacima dosade uvrće krajičak svoje odore.
Golub (u Nepalu ih ima mnogo) – slete na dovratak njenog prozora. Tog trenutka nestade boginje; umesto nje osmogodišnje dete razvuče usne u smešak i radosno pljesnu rukama.
Golub odlete, a za njim i dečiji pogled. Opet postade boginja koja se dosađuje, pa nestade sa prozora.
Njen božanski boravak na zemlji potrajaće sve do pojave prve kapi krvi. Sa njom gubi božansku moć, iseljava se iz palate i postaje obična devojka koju čekaju usedelički dani pošto postoji verovanje da onog ko je oženi čeka smrt.
Mnoge od bivših imaju smetnje sa zdravljem zato što su za vreme vladavine uzimale razne napitke da bi usporile sazrevanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.