Nepoznati uticaj probiotika

Reč je o izuzetno dinamičnom i složenom ekosistemu sačinjenom od bakterija koji u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi. Još je ranije utvrđeno da količina kao i tip bakterija u crevima dovode do pojave raznih oboljenja pa čak i maničinih epizoda kod osoba sa bipolarnim poremećajem ličnosti.

Novo istraživanje pak, otkrilo je na koji način probiotici uneti nakon dužeg perioda uzimanja antibiotika sprečavaju povratak mikrobioma pacijenta u normalu.

Naime, tokom uzimanja antibiotika crevni mikrobiom se remeti. Međutim, on bi, pošto se terapija završi, trebalo da se vrati u normalu. Endoskopija i kolonoskopija rađeni na ispitanicima koji su uzimali antibiotike pre i posle probiotika pokazali su da dejstvo ovih preparata u kombinaciji sa antibioticima izaziva ozbiljan poremećaj mikrobioma i otežava proces oporavka. „Nakon što kolonizuju crevo, probiotici u potpunosti inhibiraju povratak autohtonog mikrobioma koji je bio poremećen tokom lečenja antibioticima“, navodi u časopisu Cell autor istraživanja, Eran Elinav sa Naučnog instituta Vajcman u Izraelu.

Sa druge strane, grupa ispitanika čiji je originalan uzorak mikrobioma uzet pre konzumacije antibiotika i po završetku terapije vraćen, oporavili su se za svega nekoliko dana. Međutim, Elinav navodi da korišćenje autohtonog mikrobioma u lečenju ipak nije najbolje rešenje.

U skladu sa tim, naučnici su zaključili da probiotici kod različitih ljudi deluju drugačije pošto svaki čovek ima jedinstvenu mikrobiološku sliku, zbog čega je, prema rečima imunologa Erana Elinava, „pogrešno očekivati da će gotov probiotik jednako delovati na sve“. Kako Elinav navodi dalje, probiotici bi u budućnosti trebalo da budu personalizovaniji.

Ipak, ovaj poznati imunolog upozorava da isključivo oslanjanje na bakterije iz stolice, koje su istraživači analizirali, nije potpuno pouzdan način za ispitivanje zdravlja crevnog mikrobioma.

U drugom istraživanju, takođe objavljenom u časopisu Cell, ista grupa naučnika analizirala je dejstvo probiotika na uzorku od 15 ispitanika. Na početku ispitivanja ljudi su podeljeni u dve grupe od kojih je prva pila preparat sačinjen od 11 najčešće korišćenih vrsta probiotika dok je ostalima dat placebo. Po završetku eksperimenta, naučnike je iznenadilo stanje koje su zatekli u crevima ispitanika. U grupi koja je uzimala placebo, očekivano, nije došlo ni do kakvih značajnih promena. Međutim, ispitanike koji su pili opisan preparat, Elinav deli u dve grupe: prvu, koja je odolela dejstvu probiotika i drugu, gde je ovaj preparat ne samo nastanio crevni sistem i izmenio sastav mikrobioma već je uticao i na same gene domaćina, odnosno na proces ekspresije gena tokom kog se najčešće proizvode proteini, ali i funkcionalna RNK.

Istraživači u zaključku ove studije ističu da bi zbog raznolikog i neujednačenog dejstva probiotika kod ljudi u budućnosti trebalo više pažnje posvetiti raznovrsnijim terapijama koje bi bile u većoj meri prilagođene specifičnom crevnom mikrobiomu pacijenta.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs