Alchajmerova bolest, Foto: AMELIE-BENOIST / BSIP / BSIP / ProfimediaDanijel Gibs (72), penzionisani neurolog iz Amerike koji je godinama radio sa pacijentima koji boluju od demencije, i sam je oboleo od Alchajmerove bolesti. Gibs je napisao knjigu „Depeše iz zemlje Alchajmerove bolesti“, koja uključuje stručni pogled na bolest i lično iskustvo, uključujući učešće u ispitivanju novog, takozvanog „revolucionarnog“ leka za demenciju.
Prvi simptom Alchajmerove bolesti Gibsu se pojavio 2006. godine kada je imao 55 godina. Shvatio je da mu njuh nije tako oštar kao što je bio. Pretpostavio je da je to zbog starenja. Međutim, u roku od pet godina stanje je napredovalo do tačke u kojoj više nije mogao da oseća.
„Nisam bio posebno zabrinut sve do 2012. godine, kada sam radio genealoško istraživanje, kada je otkriveno da imam dve kopije APOE-4, koji se smatra najznačajniji genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest.
Kognitivno, mislio sam da sam dobro, ali sam zamolio prijatelja koji je specijalista za demenciju da mi uradi neke testove. Rezultati su bili 90 procenata dobri, osim verbalnog pamćenja, sposobnosti pamćenja reči – gde sam postigao 50 odsto što je i dalje normalno, ali je to bio znak da bi moglo doći do suptilnog oštećenja dela mog mozga koji se bavi jezikom.
Pored toga, pokazalo se da mediteranska dijeta ili varijanta pod nazivom Mediterranean-DASH Intervention for Neurodegenerative Delai MIND dijeta (kombinacija mediteranske i DASH dijete) sa većim naglaskom na bobičastom voću usporava napredovanje za 30 do 50 procenata.
Aerobne vežbe su izuzetno važne i mogu smanjiti šansu za dobijanje Alchajmerove bolesti za čak 50 odsto. Verovatno zbog kombinacije povećanja protoka krvi u mozgu, oslobađanja određenih hormona stresa, smanjenja upale, poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja i smanjenja pojave malih moždanih udara. Vreme za početak redovnog programa aerobnih vežbi je u srednjim godinama, a ne nakon što je demencija zavladala. Ne mogu ovo dovoljno da naglasim, ali vežbanje je verovatno najefikasnije sredstvo koje sada imamo za prevenciju i usporavanje Alchajmerove bolesti.
Dve godine nakon dijagnoze, dobrovoljno sam učestvovao u istraživanju – PET skeniranju koje je moglo da otkrije beta-amiloide i tau, i MRI skeniranju i dvodnevnom kognitivnom testiranju. Rezultati su pokazali da imam blago kognitivno oštećenje – blagi gubitak pamćenja ili druge kognitivne probleme koji još ne ometaju svakodnevne aktivnosti, uključujući posao.
Kako napreduje Alchajmerova bolest?
Važno je shvatiti da iako sam imao značajne količine Alchajmerove patologije u mozgu 2015. godine, i dalje sam bio prilično dobro kognitivno. I dalje čitam više od 100 knjiga godišnje. I dalje sam mogao da upravljam svojim nalozima. Imao sam sve veće probleme sa pamćenjem imena i pronalaženjem pravih reči, ali sam neke od tih problema prevazišao koristeći mnemotehniku. Ali moja sposobnost da razumem izgovorenu reč brzo opada.
Nešto od ovoga može biti uzrokovano slabim sluhom, ali većina problema dolazi zbog nemogućnosti razumevanja šta ljudi govore. Jednostavno ne mogu da izgovorim reči. Moj verbalni učinak se takođe pogoršava. Često koristim pogrešne reči, koje mogu biti duhovite u porodičnom okruženju, ali sramotne u javnosti. Međutim, izgleda da pisanje olakšava pronalaženje reči. Mislim da je to zato što pruža neposrednu vezu sa mislima koje su se upravo pojavile. Mogu bukvalno da se osvrnem na stranicu da se podsetim šta pokušavam da kažem.
Kako živi nakon 11 godina od dijagnoze Alchajmerove bolesti?
Sada, 11 godina od dijagnoze, čitam mnogo sporije, više ne mogu da vodim račune, kada sam izvodio psa u šetnju nisam znao u koju ulicu da idem, ali sam se setio posle nekoliko minuta. Ali prilagođavam se promenama uz podršku supruge, porodice i prijatelja. Život je i dalje dobar i očekujem da će biti dobar još mnogo godina. Za one od nas koji smo na putu ka Alchajmerovoj bolesti, važno je da prihvatimo život ovde i sada. Sreća i mir dolaze iz fokusiranja na trenutak, bilo da je to grljenje unuka, vođenje dnevnika, baštovanstvo ili slušanje odlične muzike“
Kod nekih pacijenata lekovi su izazvali poboljšanja, dok su kod drugih izazvali nepodnošljive nuspojave kao što su mučnina, grčevi, dijareja, noćne more, nesanica. Kada sam pre nekoliko godina sam počeo da uzimam donepezil, prošao sam kroz uobičajene gastrointestinalne smetnje, ali najgori deo su bile strašne noćne more. Moj neurolog je rekao da se to obično može izbeći uzimanjem dnevne doze ujutru. Naravno, to je pomoglo. Moj savet pacijentima je da istraju u uzimanju lekova, iako mi je teško reći koliko zaista pomažu“, prenosi miss7.hr.
Priča je preuzeta s Daily Maila koji je prilagodio isečke iz knjige „Dispatches from the Land of Alzheimer’s“, Danijela Gibsa, objavljene u izdanju Cambridge University Pressa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
