Neurolozi otkrivaju jednostavnu naviku koja doprinosu zdravlju mozga

Neurolozi tvrde da istraživanja pokazuju da fizička aktivnost može smanjiti rizik od demencije i poboljšati ukupnu funkciju mozga. A sada, studija objavljena u časopisu Annals of Behavioral Medicine otkrila je još jedan razlog da se pokrenete u ime zdravlja vašeg mozga.

Istraživači su otkrili da je nedavna fizička aktivnost pomogla učesnicima da brže upijaju i razumeju informacije — što je poznato kao brzina kognitivnog procesiranja.

Studija je obuhvatila 204 osobe u uzrastu od 40 do 65 godina. Tokom nedelje, učesnici su se šest puta dnevno javljali naučnicima, otprilike na svakih 3,5 sata. Tokom tih javljanja, učesnici su izveštavali o svojoj nedavnoj fizičkoj aktivnosti i popunjavali kratke kognitivne testove koji su merili brzinu kognitivnog procesiranja i takozvanu radnu memoriju, kratkoročno skladište podataka u mozgu.

Međutim, ono što ovu studiju čini interesantnom jeste to što učesnici nisu samo prijavljivali strukturirane fizičke aktivnosti kao što su biciklizam, trčanje i tenis; pratili su i svakodnevne aktivnosti poput igre sa decom ili odlaska u šetnju. Fizička aktivnost je ocenjena kao lagana, umerena ili intenzivna.

Stručnjaci su otkrili da su svi nivoi fizičke aktivnosti, od obavljanja kućnih poslova do brze trke, dobri za funkciju mozga. Iako studija nije pronašla vezu između fizičke aktivnosti i tačnije radne memorije, oni koji su se bavili fizičkom aktivnošću u satima pre nego što su se javili istraživačima, pokazali su poboljšanje u brzini kognitivnog procesiranja kao da su četiri godine mlađi.

Jedno ograničenje ove studije je to što su učesnici sami izveštavali o nivou svoje fizičke aktivnosti, što može ostaviti prostor za greške. Broj učesnika je takođe bio relativno mali, ali stručnjaci se slažu sa rezultatima studije.

Dakle, verovatno postoji razlog zbog kojeg vam može delovati da je teže obaviti posao nakon što ste satima sedili za stolom bez pauze.

Neurolozi o aktivnosti i stanju mozga

Neurolog, dr Ausim Azizi sa Univerziteta Jejl rekao je za HuffPost:

„Rezultati potvrđuju da je vežba korisna za mozak i poboljšava njegovu funkciju. Iako nije primećena veza sa preciznijim performansama kratkoročnog pamćenja, učesnici koji su bili fizički aktivni imali su kognitivne sposobnosti slične osobama četiri godine mlađim.

Stručnjaci naglašavaju da vežbanje povećava neuroplastičnost, sposobnost mozga da se menja i prilagođava.

Prema dr Emili Rogalski, fizička aktivnost stimuliše proizvodnju proteina važnih za učenje i pamćenje, kao što je neurotrofni faktor iz mozga (BDNF).

„Ovaj protein je ključan za kognitivne procese, a njegov nivo se povećava sa fizičkom aktivnošću“, objasnila je ona.

Fizička aktivnost takođe doprinosi stvaranju novih moždanih ćelija i poboljšava zdravlje srca koje je direktno povezano sa mozgom. „Visoki krvni pritisak i holesterol povećavaju rizik od srčanog udara i moždanog udara i demencije, a vežbanje može smanjiti oba rizika“, kaže dr Rogalski. Ovi efekti naglašavaju važnost održavanja aktivnog načina života.

Stručnjaci takođe preporučuju da pored redovnog vežbanja, u svakodnevne aktivnosti uključimo i kretanje, poput hodanja ili penjanja uz stepenice.

„Sve ove navike, zajedno sa zdravim snom i mentalnim izazovima poput rešavanja zagonetki, pozitivno utiču na kognitivno zdravlje“, zaključila je dr Rogalski.