Nezaobilazna pomoć u vreme čestih infekcija

Probiotici su među najkorišćenijim preparatima, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Brojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja i kao podrška već postojećoj terapiji, ali i da nisu svi probiotici isti. Probiotski preparati postali su nezamenljivi u tretmanu velikog broja akutnih i nekih hroničnih bolesti digestivnog trakta.

Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu floru, a ona je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih problema, već i u održavanju ukupnog zdravlja i imuniteta.

– Pravilna primena probiotika podrazumeva odgovarajućih izbor sojeva korisnih mikroorganizama, za koje postoje klinički dokazi da ispoljavaju efikasnost i bezbednost. Smernice jasno ističu koji su to zdravstveni problemi za koje se probiotici koriste, u kojoj količini i koliko dugo. U smernicama smo istakli da li se preparati probiotika koriste za stanje prevencije ili kada već nastupi zdravstveni problem. Očekujemo da će smernice farmaceutima u apotekama biti odgovarajuća podrška za pružanje saveta pacijentima, objasnila je prof. dr. Branislava Miljković, profesor na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.

Takođe, kako je dodala, probiotici su živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada.

– Zato je važno da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike, objasnila je prof. dr. Branislava Miljković, profesor na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, istakla je ona.

Prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije covid-19, pogotovu tokom prvog talasa kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom. I kao posledica toga javljali su se antibiotski kolitisi.

– Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Oni imaju i neželjena dejstva, najćešće antibiotski kolitis, jer antibiotici ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru. U Srbiji je registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica saccharomyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove gljivice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Samo probiotici koji sadrže saccharomyces boulardi mogu uzimati u isto vreme sa antibioticima. To ne važi za bakterijske probiotike, jer i kada ih uzmete sa razmakom od dva ili tri sata postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i time smanjiti efikasnost preparata, rekao je prof. dr Krstić.

Prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije kazao je da  infektološki gledano sada ulazimo u period kada kreću hladni meseci, gde ćemo se ponovo susretati sa respiratornim infekcijama, novim bolesnicima sa korona virusnom infekcijom i da će to dovesti do povećane upotrebe antibiotika.

– Zbog svih tih saznanja, sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila klostridijum dificile infekcija creva i postantibiotski prolivi. Dokazano je da neki antibiotici dovode do većeg rizika od nastanka antibiotskih proliva, kao i da oni češće nastaju kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji duže vreme uzimaju antibiotike, koji uzimaju više antibiotika u isto vreme i koji imaju neke druge bolesti organa za varenje. Tada se obavezno mora savetovati pacijentu da uz antibiotke uzima probiotski preparat koji sadrži gljivicu saccharomyces boulardi, napomenuo je prof. dr Preveden.

Kako izbeći kandidu i klostridium dificile

– Antibiotici, a naročito oni širokog spektra delovanja, najveći su neprijatelj normalne crevne flore  jerzbog njenog narušavanja može doći do dijareje. Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom. Poslednjih dvadesetak godina se crevna mikroflora mnogo proučava i poremećaj crevne flore se povezuje sa mnogim bolestima. Saznalo se da usled uzimanja antibiotika može doći do dijareje izazvan disregulacijom crevne flore, kolonizacijom creva gljivicama roda candida i infekcijom creva bakterijom klostridium difficile, koja predstavlja najtežu komplikaciju antibiotske terapije. To može biti teška bolest koja zahteva dugotrajno bolničko lečenje, ponekad sa neizvesnim ishodom, pogotovo kod starijih pacijenata, ističe profesor Preveden.