Neznanje dovodi do slepila

Čak 87 odsto anketiranih građana otišlo bi na pregled oftalmologa tek kada ne budu videli dovoljno jasno, što je, imajući u vidu glaukom, fatalan stav. Kada sami primetimo slabljenje vida prouzrokovano glaukomom, uglavnom je već kasno i već postoji značajno nenadoknadivo oštećenje. Čak 50 odsto osoba sa utvrđenim glaukomom se ne leči.

– Neznanje se ogleda u činjenici da veliki broj obolelih osoba nije svestan da ima glaukom. Zato kažemo da je bolest podmukla, jer u najčešćoj formi hroničnog glaukoma, ne pokazuje nikakve simptome. Gubitak vida je neprimetan jer se prvo gubi periferni vid što obolela osoba ne primećuje, kaže prof. dr Paraskeva Hentova Senćanić, profesorka na Institutu za očne bolesti, Kliničkog centra Srbije.

U rizične grupe spadaju osobe srednjeg i starijeg životnog doba, osobe koje imaju rođake obolele od glaukoma, kratkovide osobe, dijabetičari, arterijskom hipertenzijom, osobe koje pate od migrene ili od sindroma apneje u snu.

– Osnovna karakteristika bolesti je povišeni očni pritisak koji pritiska i postepeno razara vidni živac zadužen za prenos slike od oka do mozga. Kako bolest napreduje tako se gubitak vida sve više približava centru i tek se u krajnjem stadijumu gubi centralni vid. Često se tek tada osoba sa glaukomom obraća lekaru, a u ovom krajnjem stadijumu je suviše kasno da se bilo šta učini, jer je gubitak vida nepovratan. Međutim kada se bolest otkrije na vreme, pregledom kod očnog lekara, vid se može sačuvati. Lečenje se sastoji od primene kapi za oči, laserske terapije ili hirurške intervencije, dodaje prof. Hentova.

Glaukom je hronična bolest, što znači da ne postoji izlečenje u pravom smislu reči. Terapija glaukoma je u većini slučajeva doživotna mera. Za pretežnu većinu pacijenata koji boluju od glaukoma, medikamentna terapija kapima za oči predstavlja terapiju njihovog izbora. Međutim, u nekim slučajevima, lekar može da preporuči lasersku terapiju ili hiruršku intervenciju.

Stručnjaci kažu da ne postoji glaukom, već glaukomi, grupa delimično veoma različitih oboljenja progresivnog oštećenja vidnog živca sa gubitkom funkcije vida. Povišeni očni pritisak jeste veoma važan faktor rizika. Osim toga to je jedini aspekt bolesti koji se ciljano može lečiti.

Jednim apsolutno bezbolnim pregledom može se osigurati da funkcija vida, ne bude ugrožena glaukomom. Pregledom vidnog živca koji nudi svaki očni lekar može se utvrditi da li postoje oštećenja tipična za glaukom i da li se eventualno mora uvesti terapija.

Glaukom protiče toliko neprimetno da oboleli u početku u većini slučajeva uopšte ne primećuju gubitak funkcije vida. Prilikom pregleda očni lekar meri očni pritisak. Povećanje ove vrednosti je važan faktor rizika za glaukom. Ali, jednačina „glaukom = suviše visok očni pritisak“ već dugo više ne važi. Sama očna hipertenzija sama po sebi ne znači bolest. Obrnuto, mnogi pacijenti kod kojih je očni pritisak naizgled normalan (npr. ispod 20 mmHg) pokazuju oštećenje vidnog živca. Ovi ljudi pate od glaukoma normalnog pritiska, jednog oblika bolesti kod kojeg se pojavljuju uglavnom poremećaji cirkulacije krvi u oku, a često i u drugim organima.

Samo merenje očnog pritiska ne može više da navede na konačan zaključak o tome da li postoji glaukom. Odluka o ovom pitanju se donosi pregledom vidnog živca. Troškove pregleda i dodatnih dijagnostičkih procedura za rano prepoznavanje glaukoma u našoj zemlji, po pravilu, pokriva zdravstveno osiguranje.

Terapija

Savremena terapija glaukoma oslanja se na tri stuba: medikamentnu terapiju (kapi za oči), hirurgiju i lasersku terapiju. Koja terapija dolazi u obzir kod kog pacijenta, mora da odluči lekar u razgovoru sa pacijentom. Tradicionalni pristup terapije glaukoma je usmeren ka snižavanju očnog pritiska. Što se on više snizi, to su bolji izgledi da se osetljiva nervna vlakna u mrežnjači i vidnom živcu zaštite od oštećenja.

Merenje očnog pritiska

Udruženje za borbu protiv glaukoma Srbije pokrenulo je niz akcija u cilju ranog prepoznavanja glaukoma. Očni pritisak, kao jedan od karakteristika bolesti, tokom ove sedmice, besplatno se i bez uputa meri u gotovo svim većim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Merenje očnog pritiska ima za cilj da se izdvoje osobe sa povećanim rizikom kojima se preporučuje detaljnije ispitivanje. Osim toga, lekari će razgovarati sa pacijentima, deliti im štampane materijale o samom oboljenju, načinu sipanja kapi, preporukama za redovnim pregledima.