Nikola Tesla je 1915. godine opisao današnjost: „Bežična tehnologija dolazi čovečanstvu u svojoj punoj snazi kao uragan“

Nikola Tesla pronađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi 1943. godine, a njegov sef bio je obijen, nestali su i mnogi njegovi radovi.
FBI je 2016. godine otkrio 250 dokumenata o Tesli, uklanjajući oznaku poverljivosti, pružajući uvid u Tesline poslednje dane života i njegova istraživanja.
Ovi dokumenti otkrivaju nove informacije o oružju koje je Tesla nazvao „Zrak smrti“, a prema fajlovima, bile su zainteresovane najveće svetske sile – Sjedinjene Američke Države, Sovjetski Savez i Sile Osovine. Na osnovu ovih FBI dokumenata, mnogi stručnjaci smatrali su da je neophodno sprovesti detaljnu istragu kako bi se utvrdilo šta se zapravo dogodilo s Nikolom Teslom. IPak, za sada je priča o dokumentima samo zvaršila u serijama i filmovina o naučniku, pisao je Danas.

Radio, mobilni telefoni i naizmenična struja su potpuno transformisali način života ljudi, a iza tih inovacija stoji ključna ličnost: Nikola Tesla, čovek koji je oblikovao 20. vek, a njegov intervju iz 1915. godine, čiji deo prenosimo na kraju ovog teksta, najbolje govori koliko je daleko video.

Opsednut učenjem

Biografija Nikole Tesle ne može da stane u jedan članak. Ipak, osvrnućemo se na ključne momente iz njegovog života.
Rođen je u Smiljanu 10. jula 1856. godine, kao četvrto dete pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine, već je pokazivao izuzetan talenat za nauku. Nakon osnovnog i srednjeg obrazovanja, preselio se u Grac sa svega 19 godina kako bi pohađao Politehničku školu.
Bio je neumoran student, opsednut učenjem. Spavao je malo, pa su njegovi profesori bili zabrinuti za njegovo zdravlje, čak su pisali i pisma ocu Milutinu da ga povuče sa studija obzirom na preterani rad. Ipak, Tesla nije odustajao. Ipak, formalno visoko obrazovanje nije mogao da završi zbog finansijskih poteškoća.
Put ga dalje vodi od Graca preko Maribora i Praga do Budimpešte, gde započinje karijeru u telegrafskoj kompaniji „Američka telefonska kompanija“. Tokom boravka u Budimpešti, Tesla je prvi put razvio ideju o rotirajućem magnetnom polju, a potom je stvorio plan za indukcioni motor, korak ka revolucionarnom korišćenju naizmenične struje.

Rat struja

Godine 1884. seli se u Njujork, gde se pridružuje Edisonovoj kompaniji, ali se brzo razilazi s Edisonom u „ratu struja“. Uveren da je naizmenična struja budućnost, Tesla osniva svoju kompaniju „Tesla električno osvetljenje i proizvodnja“. Počinje rad sa industrijalcem Džordžom Vestinghausom i stvara prvi elektromotor na naizmeničnu struju 1887. godine.

Ambiciozne ideje

Tesla je eksperimentisao u različitim oblastima, uključujući istraživanje iks-zraka, izumu „Teslinog kalema“ 1891. godine, koji će se kasnije koristiti u radio predajnicima. Fasciniran daljinskim upravljanjem, Tesla je 1898. izumeo prvi teleautomatizovani brod.
U laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine, Tesla se posvetio bežičnom prenosu električne energije, pokušavajući iskoristiti Zemlju kao provodnik. Međutim, njegove ambiciozne ideje nailaze na izazove.
Vraćajući se u Njujork 1900. godine, Tesla počinje gradnju kule „Vardenklif“, koja je trebala biti Svetska radio stanica. Nažalost, Markoni prvi ostvaruje transatlantski prenos radio-signala 1902. godine, a Tesla je suočen s nepravdom kada je Markoni dobio Nobelovu nagradu 1909. godine.

Siromaštvo na kraju

Nikola Tesla je zarađivao milione, ali je odmah ulagao u svoje inovacije, rasipao milione dolara na svoje inovacije koje su često nailazile na nedostatak finansijske podrške. Kada su ga godine i finansije sustigle, našao se u nezavidnoj situaciji, ali je odbio milostinju i ostao ponosan do kraja života.

U pismu generalnom konzulu Jugoslavije u Njujorku početkom 1935. godine, Tesla je zahvalio Mihajlu Pupunu na ideji da američke kompanije formiraju fond za njegovu bezbrižnu starost. Međutim, Tesla je odbio tu pomoć, smatrao je uvredom i znakom da je završen njegov stvaralački rad.

Jugoslovenska vlada, u više navrata uključujući i Kralja Petra II, razgovarala je s Teslom o penziji, nudeći mu mesečnu isplatu koja bi mu omogućila skroman život. Iako su mu slali molbe, Tesla je odbijao, smatrajući novčanu pomoć preprekom za njegovu stvaralačku slobodu.
Na inicijativu jugoslovenskog konzula Radoja Jankovića, Teslu su nagovorili na doživotnu penziju od 600 dolara mesečno od strane Kraljevine Jugoslavije. Ovaj novac mu je omogućio osnovne životne troškove, ali Tesla je izjavio da mu je to bio najdraži novac koji je ikada primio. Ova penzija postala je ključna tokom ratnih godina, pružajući mu podršku u poslednjim danima života, sve do njegove smrti na pravoslavni Božić 1943. godine.
Originalni ček na 125 dolara sa potpisom Nikole Tesle, sa potvrdom Radoja Jankovića o isplati izložen je u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

Originalni ček na 125 dolara sa potpisom Nikole Tesle, sa potvrdom Radoja Jankovića o isplati, stigao je u Adligat posle dogovora sa Milkom Кresojom. Ona ga je lično nabavila pre mnogo godina od profesorke Vide Janković, ćerke konzula Radoja Jankovića, i nalazio se u Međunarodnom Centru za istraživanje nasleđa Nikole Tesle u Beogradu, piše Nova.rs.

Teslin intervju za Njujork Tajms

Izdanje Njujork Tajmsa iz 3. oktobara 1915. godine donosi veliki intervju sa Teslom u kome je naučnik objasnio da ne samo da će ljudi razgovarati bežičnim putem širom sveta, već će moći i da se vide, piše u članku.

„Nikola Tesla je sinoć saopštio „The Timesu“ da je dobio patent za izum koji ne samo da će eliminisati statičke smetnje, sadašnji problem bežične telefonije, već će omogućiti hiljadama ljudi da razgovaraju istovremeno između bežičnih stanica i omogućiti onima koji razgovaraju da jedni druge vide bežično, bez obzira na rastojanje koje ih deli. Takođe je rekao da se sa svojom bežičnom stanicom koja se trenutno gradi na Long Ajlendu nada da će od Njujorka napraviti jednu od centralnih razmena u svetskom sistemu bežične telefonije. Gospodin Tesla već godinama radi na bežičnim problemima. Juče je pokazao članak objavljen u „Electrical World“ pre jedanaest godina, u kojem je predvideo ne samo bežičnu telefoniju u komercijalne svrhe, već i da će biti moguće identifikovati glas poznanika na bilo kojoj udaljenosti. To što je operator u Havajima mogao razaznati glas inženjera prijatelja u Arlingtonu, Vašington, najavila je kompanija „American Telephone and Telegraph“ kao najveći trijumf njene komunikacije putem bežičnog telefona sa radio-stanice u Arlingtonu do Perl Harbora, Havaji, na rastojanju od 4.000 milja.

„Da je moguće projektoivati ljudski glas ne samo na udaljenost od 5.000 milja, već i čistim putem oko Zemlje, dokazao sam eksperimentima u Koloradu 1899. godine. Među mojim publikacijama želeo bih da se osvrnem na članak u „Electrical World“ od 5. marta 1904, koji opisuje stvarne testove koje sam izveo 1899. godine. Činjenice koje sam naveo u članku bile su od mnogo većeg značaja od eksperimenata prijavljenih, iako se to treba shvatiti u naučnom smislu, jer su eksperimenti bili jednostavno naučne demonstracije. Tada sam ukazao da se modulacije ljudskog glasa mogu reprodukovati jasnije kroz Zemlju nego preko žica. Teško je za laika da shvati, ali to je apsolutna činjenica – prenos kroz Zemlju sa odgovarajućim uređajima nije teži nego slanje poruke žicom preko sobe. Ova čudesna osobina planete koja je, električno govoreći, kroz svoju veoma veliku veličinu mala, od neprocenjivog je značaja za budućnost čovečanstva.
To je sve čudo. Bežična tehnologija dolazi čovečanstvu u svojoj punoj snazi kao uragan jednog od ovih dana. Jednog dana će postojati, recimo, šest velikih bežičnih telefonskih stanica u svetskom sistemu koji povezuje sve stanovnike ove zemlje jedne sa drugima, ne samo glasom, već i pogledom. Sigurno dolazi„, rekao je Tesla u članku 1915. godine.