Niske temperature i rizici po zdravlje

Često ova dva stanja idu zajedno i tom prilikom se prvo zbrinjava hipotermija.

Promrzline

Promrzline su lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože, a u ekstremnim slučajevima i dubljih struktura (tetiva, mišića, krvnih sudova). Najčešće se javljaju na prstima stopala i šaka, na ušnim školjkama i nosu.

Promrzla koža je u početku sjajna i ružičasta, a kasnije postaje bela ili voštane boje, a na dodir je tvrda. Koža može da se ospe plikovima ili da se ljušti nekoliko dana nakon izlaganja niskim temperaturama.

Faktori koji povećavaju rizik od smrzavanja su duža izloženost hladnoći, vlažna odeća i obuća, izlaganje vetru, tesna odeća ili oprema koja ometa protok krvi.

Kako možete da sprečite promrzline?

• Obucite višeslojnu odeću za hladno vreme. Vodite računa da ne dođe do pregrejavanja ili znojenja.
• Pokrijte osetljive delove tela kao što su obrazi, nos i uši šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom, sa spojenim prstima i odvojenim palcem).
• Obuća ne sme da bude tesna, ni previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti; treba da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu.
• Sklonite se od hladnoće na svakih sat vremena i popijte neki topli napitak, promenite odeću ukoliko je vlažna.
• Nemojte zanemariti uticaj hladnog vetra na organizam, čak i kada termometar ne pokazuje izuzetno niske temperature.
• U slučaju dužeg izlaganja niskim temperaturama, proverite da li ima prvih znakova promrzlina, kao što su ukočenost i utrnulost prstiju i bledilo kože.

Zbrinjavanje  promrzlina

• Skinite vlažnu odeću. Zagrevajte postepeno promrzle delove tela koristeći toplu vodu (nikako vruću) ili telesnu toplotu (toplotu ruke, pazuha ili stomaka). Vodu treba konstantno mešati oko promrzlog dela tela, da bi se ona ravnomerno rasporedila. Proveravati temperaturu vode, i prema potrebi ponovo zagrevati.
• Suvi izvori toplote se ne preporučuju (zagrejani predmeti) jer mogu da izazovu opekotine zbog smanjene osetljivosti smrznute kože.
• U toku zagrevanja smrznutog mesta može se očekivati pojava intenzivnog bola, te se ono treba zbrinjavati pažljivim i nežnim postupcima.
• Nastavite sa zagrevanjem sve dok promrzli deo tela ne postane mek i dok mu se ne vrati boja i osetljivost. Po završenom tretmanu u toploj kupki, deo tela sa promrzlinom nežno osušite „tapkanjem“. Promrzlo mesto previjte suvim sterilnim zavojem.
• Ukoliko je promrzla šaka ili stopalo, tada se stavi sterilan zavoj između prstiju, podigne se ekstremitet da bi se smanjilo oticanje i zaštiti se zagrejani deo tela od ponovnog smrzavanja.
• Preporučuje se uzimanje tečnosti a ukoliko se pojavi intenzivniji bol u promrzlom delu tela može se uzeti i neko sredstvo protiv bolova.

Šta ne treba da radite?

• Nikada nemojte trljati površinu promrzlog dela tela ili stavljati sneg na nju. Trljanjem se dodatno oštećuje tkivo.
• Nemojte bušiti plikove na promrzlini. Lagano ih prekrijte sterilnom gazom kako biste sprečili infekciju.

Nemojte stavljati smrznute delove tela na radijator, zagrevati ih vrućim oblogama ili termoforom  ili  ih prinositi otvorenim izvorima toplote kao što je vatra.

Kada bi trebalo da se obratite lekaru?

Ukoliko primenite zagrevanje toplom vodom, a i dalje se ne vraća osetljivost i normalna boja kože u roku od 20 minuta, ili ako se pojave plikovi ili plava otečena koža, neophodan je pregled stručnog lica!

Posebni slučajevi

Smrzavanje vlažnih delova tela (posebno jezika i usana) se može dogoditi u hladnim vremenskim uslovima, priljubljivanjem uz hladne metalne predmete.

Kako postupiti:

1. Ne vucite smrznuti deo tela.
2. Staviti toplu (nikako vrelu) vodu na površinu predmeta ili kože koja se spojila sa objektom.
3. Kada se koža počne odvajati, nežno odvojte smrznuti deo tela od metalnog objekta.
4. Tretirajte povredu kao otvorenu ranu.

Hipotermija (smrzavanje, pothlađivanje)

Smrzavanje je veoma ozbiljno, često i po život opasno stanje, koje nastaje kada temperatura tela pada ispod 35°S. Najčešći uzroci koji mogu dovesti do hipotermije su: vremenski uslovi sa niskim temperaturama, vlagom i vetrom, znojenje po hladnom vremenu, utapanje u vodi, (posebno ako je temperatura vode ispod 10°S), dehidracija, uzimanje lekova za eliminaciju vode iz organizma.

Kod pothlađivanja celo telo se u osnovi hladi, tako da glavni simptomi nastaju iz potrebe tela da se zagreje. Zato bi trebalo da znate da prepoznate simptome pothlađivanja: intezivno drhtanje tela, spori, otežani pokreti, nespretan hod i teškoće u govoru.

Kako možete da sprečite hipotermiju?

Ne izlažite se snežnoj oluji i boravite na bezbednom mestu pri izuzetno niskim temperaturama vazduha. Poštujte sledeće preporuke:

• Kapa i odeća za hladne vremenske prilike treba da budu napravljene od čvrsto tkanog vlakna koje obezbeđuje dobru toplotnu izolaciju tela i prenos vlage ka spoljašnjoj sredini (npr. vuna). Izbegavajte pamučnu odeću jer upija vodu i ostaje mokra.
• Zaštitite osetljive delove tela (lice, šake, stopala) od hladnoće.
• Odeća treba da bude u slojevima, tako da se njeni delovi  mogu dodati ili skinuti u skladu sa vremenskim prilikama i fizičkom aktivnošću.
• Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom što je pre moguće.
• Uzimajte tečnost kako bi se sprečila dehidratacija.
• Pravite češće pauze od boravka na hladnoći da bi se telo zagrejalo.
• Ako dođe do drhtavice povećajte nivo aktivnosti, dodatno se utoplite, dodajte izvor toplote, ili izađite iz hladnog okruženja.
• Budite pažljivi u blizini hladnih voda (reka, jezera, mora) i uvek obezbedite lični pojas za spasavanje.

Kako da postupite ukoliko dođe do smrzavanja?

• Ako je osoba bleda, drhti, deluje zbunjeno, iscrpljeno, dezorijentisano, pospano, ima gubitak pamćenja i otežan govor – smesta zatražite hitnu medicinsku pomoć!
• U što kraćem roku organizujte prevoz do medicinske ustanove – samostalno zbrinjavati smrznutog samo ako je to apsolutno neophodno.
• Prvo treba osobu koja je u hipotermiji premestiti iz hladnog okruženja na toplije mesto (najbolje do najbliže zdravstvene ustanove).
• Zamenite mokru odeću suvom.
• Ugrejte prvo centralni deo tela (trup).
• Uvijte celo telo u ćebe a ako ste u prilici, upotrebite termofor, grejni jastuk ili električno ćebe za gornji deo tela (pazuh, grudi i gornji deo leđa) a u hitnim slučajevima zagrejte ugroženog svojim telom.
• Ako je pothlađena osoba svesna, dajte joj da pije tople napitke.

Topla kupka ili tuširanje se ne preporučuje, već zagrevanje u blizini izvora toplote (npr. vatre, peći).

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje